Za sir nema nadležnih

Sjenica – Priča o tonama neprodatog sira u omanjem pešterskom selu Fijulje, koji tamošnji stočari spremaju da „sahrane“ u duboku jamu, izgleda nije ni doprla do zvaničnika. U regionalnim ograncima Privredne komore i Zadružnog saveza kažu da nisu nadležni za nevolje pojedinih poljoprivrednika i gazdinstava. Doduše, u sjeničkoj opštini tvrde da će početkom naredne nedelje u Beogradu tražiti pomoć i trajno rešenje.

Jedino su naši čitaoci reagovali predlozima i savetima kako da se spase 60 tona sira. Govorili su o tome kako pronaći tržište, kako doći do krajnjeg kupca da bi sir umesto na otpad stigao ne trpezu potrošača... Bilo je čak i predloga o samoorganizovanju čitalaca budućih kupaca sira, a sve to, uglavnom, zarad nesebične solidarnosti sa sjeničkim stočarima.

– Javljali su se i nama, ovde u selo – kaže u telefonskom razgovoru Živomir Vujović iz Fijulja. – Pitaju pošto je sir, kupili bi, vele, kacu-dve od po 50 kilograma. Nemamo unapred određenu cenu, zavisi i od toga koliko ko kupuje. Recimo ranije kad nakupcu kažemo dva evra, on uzme za 1,8, ali već sutra ucenjuje, nudi 1,6. Za pare čekamo i po godinu dana. U septembru prošle godine prodao sam dve tone, a novac još nisam dobio... U mlekari imam tri, četiri tone lanjskog sira i ne znam šta ću, dolazi novi, kao i topli dani...

Iz Fijulja javljaju da od pre dva dana ne dolaze ni otkupljivači mleka.

– Bilo nam je i to od koristi, iako smo za litar dobijali u proseku po 13 dinara – veli Vujović.

Pešterskim stočarima se savetuje da sami „izađu na tržište“, a oni kažu da bi se teško snašli. Oni su proizvođači i najbolje znaju da gaje stoku i prave sir. Drže do pedeset grla krupne stoke i po stotinak ovaca. Sir prodaju trgovcima iz Sjenice, Novog Pazara... Tako je bilo decenijama, sve do ove godine, kada su se trgovci okrenuli drugim, unosnijim poslovima. Sada se pitaju gde su ti krajnji kupci, kako do njih stići iz Fijulja, udaljenog sela na ogromnom pešterskom prostranstvu.

– Ma, nama ništa ne preostaje nego da sir bacimo i ubuduće smanjujemo broj stoke. Ne tražimo od države kredite, ni povlastice, već samo pomoć da možemo prodati ono što proizvedemo – ukazuje Vujović.

A Mladomir Novaković, predsednik Regionalne privredne komore u Kraljevukoja „pokriva“ i područje Pešteri, kaže: – Nismo nadležni za poljoprivrednike kao pojedince. Oni nisu pravna lica, nisu članovi komore, kao što su to firme prehrambene industrije.

Sličan odgovor dobili smo i od Stevana Radojičića, predsednika Zadružnog saveza koji, takođe, kaže da su u njihovoj nadležnosti samo udruženi poljoprivrednici, recimo u zadruge...

Ipak, predsednik sjeničke Skupštine opštine Harum Hajradinović kaže da zna za nevolju stočara ne samo u Fijulju, nego i u drugim selima na Pešteri.

– Ovde sam tek tri meseca, od promene skupštinske većine, ali početkom naredne nedelje sa saradnicima idem u nadležna ministarstva u Beograd da tražimo rešenje. Predložićemo da se, recimo, olakša izvoz sira u Crnu Goru, kao i transport ka gradovima Kosmeta... Tražićemo i da se na ovom području poboljša putna mreža, kako bi kupci lakše dolazili do ovih sela, a ovdašnji proizvođači do pijaca – kaže Hajradinović.

Ali, pešterskim stočarima „gori pod nogama“. Stižu letnje vrućine, a njih lanjski sir u mlekarima teško podnosi.