За сир нема надлежних

Сјеница – Прича о тонама непродатог сира у омањем пештерском селу Фијуље, који тамошњи сточари спремају да „сахране“ у дубоку јаму, изгледа није ни допрла до званичника. У регионалним огранцима Привредне коморе и Задружног савеза кажу да нису надлежни за невоље појединих пољопривредника и газдинстава. Додуше, у сјеничкој општини тврде да ће почетком наредне недеље у Београду тражити помоћ и трајно решење.

Једино су наши читаоци реаговали предлозима и саветима како да се спасе 60 тона сира. Говорили су о томе како пронаћи тржиште, како доћи до крајњег купца да би сир уместо на отпад стигао не трпезу потрошача... Било је чак и предлога о самоорганизовању читалаца будућих купаца сира, а све то, углавном, зарад несебичне солидарности са сјеничким сточарима.

– Јављали су се и нама, овде у село – каже у телефонском разговору Живомир Вујовић из Фијуља. – Питају пошто је сир, купили би, веле, кацу-две од по 50 килограма. Немамо унапред одређену цену, зависи и од тога колико ко купује. Рецимо раније кад накупцу кажемо два евра, он узме за 1,8, али већ сутра уцењује, нуди 1,6. За паре чекамо и по годину дана. У септембру прошле године продао сам две тоне, а новац још нисам добио... У млекари имам три, четири тоне лањског сира и не знам шта ћу, долази нови, као и топли дани...

Из Фијуља јављају да од пре два дана не долазе ни откупљивачи млека.

– Било нам је и то од користи, иако смо за литар добијали у просеку по 13 динара – вели Вујовић.

Пештерским сточарима се саветује да сами „изађу на тржиште“, а они кажу да би се тешко снашли. Они су произвођачи и најбоље знају да гаје стоку и праве сир. Држе до педесет грла крупне стоке и по стотинак оваца. Сир продају трговцима из Сјенице, Новог Пазара... Тако је било деценијама, све до ове године, када су се трговци окренули другим, уноснијим пословима. Сада се питају где су ти крајњи купци, како до њих стићи из Фијуља, удаљеног села на огромном пештерском пространству.

– Ма, нама ништа не преостаје него да сир бацимо и убудуће смањујемо број стоке. Не тражимо од државе кредите, ни повластице, већ само помоћ да можемо продати оно што произведемо – указује Вујовић.

А Младомир Новаковић, председник Регионалне привредне коморе у Краљевукоја „покрива“ и подручје Пештери, каже: – Нисмо надлежни за пољопривреднике као појединце. Они нису правна лица, нису чланови коморе, као што су то фирме прехрамбене индустрије.

Сличан одговор добили смо и од Стевана Радојичића, председника Задружног савеза који, такође, каже да су у њиховој надлежности само удружени пољопривредници, рецимо у задруге...

Ипак, председник сјеничке Скупштине општине Харум Хајрадиновић каже да зна за невољу сточара не само у Фијуљу, него и у другим селима на Пештери.

– Овде сам тек три месеца, од промене скупштинске већине, али почетком наредне недеље са сарадницима идем у надлежна министарства у Београд да тражимо решење. Предложићемо да се, рецимо, олакша извоз сира у Црну Гору, као и транспорт ка градовима Космета... Тражићемо и да се на овом подручју побољша путна мрежа, како би купци лакше долазили до ових села, а овдашњи произвођачи до пијаца – каже Хајрадиновић.

Али, пештерским сточарима „гори под ногама“. Стижу летње врућине, а њих лањски сир у млекарима тешко подноси.