Lavovske bitke talenta

Kada je talentovana dvadesetogodišnja učenica novosadske  Više ženske devojačke škole, Danica Jovanović  iz Beške, rešila da razvija svoj slikarski talenat na Umetničko-zanatskoj školi u Beogradu, zamolila je nastavnicu crtanja Anđeliju Sandić da napiše pismo crkvenoj opštini Beške u kome bi se založila za novčanu pomoć tom poduhvatu. Zamolila, ali ne bilo kako: Danica Jovanović traži od svoje nastavnice te 1907. da napiše kako nije do sada bilo tako vredne učenice u crtanju,  pošto  "našim paorima treba podvale"; oni  "omalovažavaju crtanje, to njima nije ništa".

Slučaj devojke "strasno zaljubljene u slikarstvo",  čiji je život tragično okončan 1914. kada su je austrijski vojnici streljali na Petrovaradinskoj tvrđavi,  nije običan primer žene koja se u konzervativnoj i umetnosti nenaklonjenoj sredini pojavi na kratko, oglasi tiho, a nestane brzo, već i paradigma umetnika prisiljenog da se koristi podvalama i  molbama ne bi li dobio priliku da – dobije priliku. Umetnik  iznova mora dokazivati, i pred nepismenima i pred neprosvećenima, da njegov rad ipak jeste nešto. Nisu samo finansijske nedaće i istorijski potresi obeležili život Danice Jovanović, već i lavovska energija, glad za  usavršavanjem i retka srazmera bogomdanog talenta i ljudske upornosti u usavršavanju tog talenta.  Daničin opus broji preko sedamdeset slika, ona je stigla i do Minhena i do Pariza. Delila je poetiku i ideale Nadežde Petrović,  verujući u kreativnost i znanje kao pokretače napretka – individualnog, nacionalnog, opšteženskog. 

Istoričarka umetnosti Jasna Jovanov u brižljivo dokumentovanoj i nadahnutoj monografiji Danica Jovanović (Topy i Vojnoizdavački zavod, 2007) ukazuje da je ova slikarka primer "emancipacije kroz nacionalno". U Daničinom slučaju, "rodna svest" nije samo svest o ženskosti, već i svest o  poreklu. Naoko predodređena da bude i rodno i socijalno marginalizovana, uporna devojka iz Beške pobedila je (ne samo) patrijarhalne predrasude; ustrajala je u ljubavi prema crtanju i stekla titulu akademske slikarke na Ženskoj slikarskoj akademiji u Minhenu. 

Septembra 1914. godine, kada je streljana po presudi prekog suda,  Danica Jovanović je imala samo dvadeset osam godina. Iako su u vihorima istorije i nemara dokumenta nestajala, a sećanja bledela, njena stvaralačka biografija sačuvana je u monografiji Jasne Jovanov, ali i u monodrami Katarine Vićentijević "Danica", premijerno izvedenoj  2003.