Potpisan ugovor o "Južnom toku"

Potpisivanjem osnovnog sporazuma o saradnji „Srbijagasa” i „Gasproma” juče u Sočiju stekli su se uslovi za osnivanje zajedničkog preduzeća koje će graditi gasovod „Južni tok” preko Srbije. U roku od dve nedelje u Švajcarskoj bi novo srpsko-rusko preduzeće trebalo da bude i faktički osnovano, potvrdio je juče u ovom ruskom letovalištu generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović.

Time se konačno stavlja tačka na sve spekulacije da bi „Južni tok” mogao samo okrznuti Srbiju i potvrđuje da je reč o magistralnom gasovodu koji će u dužini od oko 400 kilometara preći preko Srbije.

Izgradnja gasovoda „Južni tok” ne znači samo povećanu stabilnost u snabdevanju Srbije gasom, već sa sobom nosi potpuno nove ekonomske i političke mogućnosti.

Bajatović i Aleksej Miler, prvi čovek „Gasproma”, razgovarali su i o projektu proširenja skladišta gasa „Banatski Dvor” i daljoj saradnju u proizvodnji električne i toplotne energije u Srbiji.

Bajatović je izrazio uverenje da će saradnja kompanija za gas dve države biti uspešna i da će posle 31. decembra 2015. godine, do kada bi gasovod trebalo da bude izgrađen, „Južni tok” biti potpuno novi izvor gasa iz Rusije i srednje Azije. Srbiji je veoma važno to što će projektom „Južni tok” biti izbegnut monopol Ukrajine na transport gasa za potrebe jugoistočne Evrope, istakao je Bajatović.

Miler je posle sastanka izjavio da realizacija projekta „Južni tok” za posledicu neće imati samo povećanje isporuka količine gasa iz Rusije u Srbiju već i povećanje sigurnosti i stabilnosti isporuke ruskog gasa u Evropu. Prema njegovim rečima, realizacijom ovog projekta Srbija će postati značajna tranzitna zemlja u transportu gasa za Evropu, dodavši da je s Bajatovićem razgovarao i o detaljima u vezi sa poslovanjem zajedničkog preduzeća, o projektu skladišta gasa u Banatskom Dvoru i novim projektima u oblasti elektroenergije.

– Dogovorili smo se da naredni sastanak održimo tokom svetskog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu i uveren sam da ćemo tamo doći do novih dogovora – rekao je Miler.

Kako se saznaje, ruski gasni gigant bi do kraja ove godine trebalo da odredi maršrute kopnenog dela gasovoda. Pri izgradnji nadzemnih deonica razmatraju se različite maršrute preko teritorija istočne i centralne Evrope, s mogućim krajnjim tačkama u Italiji i Austriji.

Za usaglašavanje maršruta, izradu studije izvodljivosti, izgradnju i eksploataciju gasovoda i za poštovanje ekoloških standarda predviđeno je sklapanje posebnih međudržavnih sporazuma sa zemljama preko kojih će gasovod proći.

Predviđa se da bi podvodna deonica „Južnog toka” mogla ići po dnu Crnog mora, od ruske do bugarske obale, kao i da bi ovaj podvodni deo mogao biti dug oko 900 kilometra, njegova maksimalna dubina oko 2.000 metara, a projektovani kapacitet 31 milijarda kubnih metara godišnje.