Потписан уговор о "Јужном току"

Потписивањем основног споразума о сарадњи „Србијагаса” и „Гаспрома” јуче у Сочију стекли су се услови за оснивање заједничког предузећа које ће градити гасовод „Јужни ток” преко Србије. У року од две недеље у Швајцарској би ново српско-руско предузеће требало да буде и фактички основано, потврдио је јуче у овом руском летовалишту генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић.

Тиме се коначно ставља тачка на све спекулације да би „Јужни ток” могао само окрзнути Србију и потврђује да је реч о магистралном гасоводу који ће у дужини од око 400 километара прећи преко Србије.

Изградња гасовода „Јужни ток” не значи само повећану стабилност у снабдевању Србије гасом, већ са собом носи потпуно нове економске и политичке могућности.

Бајатовић и Алексеј Милер, први човек „Гаспрома”, разговарали су и о пројекту проширења складишта гаса „Банатски Двор” и даљој сарадњу у производњи електричне и топлотне енергије у Србији.

Бајатовић је изразио уверење да ће сарадња компанија за гас две државе бити успешна и да ће после 31. децембра 2015. године, до када би гасовод требало да буде изграђен, „Јужни ток” бити потпуно нови извор гаса из Русије и средње Азије. Србији је веома важно то што ће пројектом „Јужни ток” бити избегнут монопол Украјине на транспорт гаса за потребе југоисточне Европе, истакао је Бајатовић.

Милер је после састанка изјавио да реализација пројекта „Јужни ток” за последицу неће имати само повећање испорука количине гаса из Русије у Србију већ и повећање сигурности и стабилности испоруке руског гаса у Европу. Према његовим речима, реализацијом овог пројекта Србија ће постати значајна транзитна земља у транспорту гаса за Европу, додавши да је с Бајатовићем разговарао и о детаљима у вези са пословањем заједничког предузећа, о пројекту складишта гаса у Банатском Двору и новим пројектима у области електроенергије.

– Договорили смо се да наредни састанак одржимо током светског економског форума у Санкт Петербургу и уверен сам да ћемо тамо доћи до нових договора – рекао је Милер.

Како се сазнаје, руски гасни гигант би до краја ове године требало да одреди маршруте копненог дела гасовода. При изградњи надземних деоница разматрају се различите маршруте преко територија источне и централне Европе, с могућим крајњим тачкама у Италији и Аустрији.

За усаглашавање маршрута, израду студије изводљивости, изградњу и експлоатацију гасовода и за поштовање еколошких стандарда предвиђено је склапање посебних међудржавних споразума са земљама преко којих ће гасовод проћи.

Предвиђа се да би подводна деоница „Јужног тока” могла ићи по дну Црног мора, од руске до бугарске обале, као и да би овај подводни део могао бити дуг око 900 километра, његова максимална дубина око 2.000 метара, а пројектовани капацитет 31 милијарда кубних метара годишње.