Bebe nema ni na groblju

Šabac – Pošto je Opštinsko tužilaštvo u Šapcu odbacilo njenu krivičnu prijavu, Biljana Lolić (47) iz ovog grada tužiće državu Srbiju međunarodnom Sudu za ljudska prava u Strazburu. Iako je prošlo više od dve decenije, ona je i dalje ubeđena da su joj u šabačkom Zdravstvenom centru ukrali nekoliko dana staru bebu, za koju su saopštili da je iznenada preminula. Biljanino uverenje podstiče niz neobičnih okolnosti i događaja.

– Nikada, nijednog trenutka, nisam pomislila da je moje dete mrtvo. Majčinski instinkt govori mi suprotno. Skoro svaku noć ga sanjam kako živi u nekoj tuđoj porodici. Neću odustati dok ga ne pronađem – kaže za naš list Biljana.

Ova Šapčanka je 26. maja 1986. godine u 19.30 časova na svet donela zdravo muško dete. Sam čin rođenja protekao je normalno: dete se oglasilo plačem i lekari su ga pokazali majci. Dojila ga je narednih dana na svaka tri sata i za to vreme nije primetila da pokazuje bilo kakve znake bolesti, niti su joj na tako nešto ukazivali zdravstveni radnici.

– Kada je 30. maja trebalo da izađemo, rečeno mi je da dete navodno ima neke probleme sa disanjem. Bilo mi je čudno da se najednom razbolelo, pa sam od medicinske sestre u boksu tražila da ga vidim. Nisu dozvolili, a kada sam insistirala da se dete pošalje u Beograd, rekli su da nema potrebe i da ću ga dobiti za šest sati. Međutim, oko 17 časova istog dana obavestili su me da je umrlo – priča kroz suze Biljana.

Ujutro, pošto je dobila otpusnu listu, Biljana i suprug Zoran su tražili da vide bebu, ali im je sestra iz boksa rekla da je odneta na obdukciju. Na Odeljenju patologije, tadašnji načelnik dr Đorđe Simić saopštio je da obdukcija još nije završena, i da dođu sutradan. Međutim, telo nisu videli ni 1. juna, a isti lekar obećao je da će im to omogućiti narednog dana, i izvestiti ih o uzroku smrti.

– Kada smo ponovo došli, doktor Simić je kazao da je gradsko komunalno preduzeće pre desetak minuta preuzelo naše dete i odvezlo ga na Donjošorsko groblje. Rekao je da je takav postupak uobičajen i da tamo postoje neke posebne parcele, gde se sahranjuju bebe – kaže Biljana.

Događaj koji je definitivno uneo nemir u Loliće usledio je sedmicu kasnije: na vratima njihove kuće pojavila se medicinska sestra iz patronažne službe sa zadatkom da novorođenčetu previje pupak. Služba je imala podatke iz matične evidencije da je dete živo!

Biljana Lolić je tužilaštvu 1. decembra 2006. podnela krivičnu prijavu protiv NN lica zbog oduzimanja maloletne osobe. Tužilaštvo je naložilo sprovođenje istrage, posle čega je saslušano više osoba. Medicinski radnici koji su u kritično vreme bili na ginekologiji, boksu i patologiji uglavnom su izjavljivali da se slabo sećaju događaja, a protokolarne propuste objašnjavali su „tadašnjom praksom”.

Niko nije mogao da kaže ni zašto je u sprovodnici leša kao momenat smrti upisano 13.40 časova 31. maja 1986. godine, odnosno dan kasnije.

– Meni je apsolutno nepoznato da su roditelji dolazili tri dana zaredom da vide svoje mrtvo dete. Čudim se da ih bolničari nisu pitali da li žele da ga porodica sahrani. To je bio njihov posao. U to vreme, po mojim saznanjima, leševi su spaljivani u bolničkom krematorijumu sa ostalim hirurškim delovima tela. Nikakva pisana dokumentacija o tome nije sačinjavana – izjavio je pred istražnim sudijom dr Đorđe Simić.

Povodom slučaja bebe Biljane Lolić, jedino je sadašnji načelnik patologije dr Goran Đenadić dao drugačiju izjavu od svojih kolega:

– Želim da se ogradim od stvari koje se grubo kose sa Zakonom, a u kojima ne bih da budem saučesnik. U zvaničnom protokolu obdukcije nisu navedeni težina i dužina njenog deteta. U rubrici za anatomopatološke dijagnoze ne piše uzrok smrti deteta, a u rubrici za histopatološki nalaz ne piše ništa. Ne postoji potpis lekara, koji je uradio obdukciju, kao ni njegov pečat. Veoma je sumnjivo i odsustvo obdukcionog zapisnika u arhivi.

I pored toga, šabačko tužilaštvo nije našlo da postoje elementi za krivično gonjenje bilo koga..

Miroljub Mijušković