Бебе нема ни на гробљу

Шабац – Пошто је Општинско тужилаштво у Шапцу одбацило њену кривичну пријаву, Биљана Лолић (47) из овог града тужиће државу Србију међународном Суду за људска права у Стразбуру. Иако је прошло више од две деценије, она је и даље убеђена да су јој у шабачком Здравственом центру украли неколико дана стару бебу, за коју су саопштили да је изненада преминула. Биљанино уверење подстиче низ необичних околности и догађаја.

– Никада, ниједног тренутка, нисам помислила да је моје дете мртво. Мајчински инстинкт говори ми супротно. Скоро сваку ноћ га сањам како живи у некој туђој породици. Нећу одустати док га не пронађем – каже за наш лист Биљана.

Ова Шапчанка је 26. маја 1986. године у 19.30 часова на свет донела здраво мушко дете. Сам чин рођења протекао је нормално: дете се огласило плачем и лекари су га показали мајци. Дојила га је наредних дана на свака три сата и за то време није приметила да показује било какве знаке болести, нити су јој на тако нешто указивали здравствени радници.

– Када је 30. маја требало да изађемо, речено ми је да дете наводно има неке проблеме са дисањем. Било ми је чудно да се наједном разболело, па сам од медицинске сестре у боксу тражила да га видим. Нису дозволили, а када сам инсистирала да се дете пошаље у Београд, рекли су да нема потребе и да ћу га добити за шест сати. Међутим, око 17 часова истог дана обавестили су ме да је умрло – прича кроз сузе Биљана.

Ујутро, пошто је добила отпусну листу, Биљана и супруг Зоран су тражили да виде бебу, али им је сестра из бокса рекла да је однета на обдукцију. На Одељењу патологије, тадашњи начелник др Ђорђе Симић саопштио је да обдукција још није завршена, и да дођу сутрадан. Међутим, тело нису видели ни 1. јуна, а исти лекар обећао је да ће им то омогућити наредног дана, и известити их о узроку смрти.

– Када смо поново дошли, доктор Симић је казао да је градско комунално предузеће пре десетак минута преузело наше дете и одвезло га на Доњошорско гробље. Рекао је да је такав поступак уобичајен и да тамо постоје неке посебне парцеле, где се сахрањују бебе – каже Биљана.

Догађај који је дефинитивно унео немир у Лолиће уследио је седмицу касније: на вратима њихове куће појавила се медицинска сестра из патронажне службе са задатком да новорођенчету превије пупак. Служба је имала податке из матичне евиденције да је дете живо!

Биљана Лолић је тужилаштву 1. децембра 2006. поднела кривичну пријаву против НН лица због одузимања малолетне особе. Тужилаштво је наложило спровођење истраге, после чега је саслушано више особа. Медицински радници који су у критично време били на гинекологији, боксу и патологији углавном су изјављивали да се слабо сећају догађаја, а протоколарне пропусте објашњавали су „тадашњом праксом”.

Нико није могао да каже ни зашто је у спроводници леша као моменат смрти уписано 13.40 часова 31. маја 1986. године, односно дан касније.

– Мени је апсолутно непознато да су родитељи долазили три дана заредом да виде своје мртво дете. Чудим се да их болничари нису питали да ли желе да га породица сахрани. То је био њихов посао. У то време, по мојим сазнањима, лешеви су спаљивани у болничком крематоријуму са осталим хируршким деловима тела. Никаква писана документација о томе није сачињавана – изјавио је пред истражним судијом др Ђорђе Симић.

Поводом случаја бебе Биљане Лолић, једино је садашњи начелник патологије др Горан Ђенадић дао другачију изјаву од својих колега:

– Желим да се оградим од ствари које се грубо косе са Законом, а у којима не бих да будем саучесник. У званичном протоколу обдукције нису наведени тежина и дужина њеног детета. У рубрици за анатомопатолошке дијагнозе не пише узрок смрти детета, а у рубрици за хистопатолошки налаз не пише ништа. Не постоји потпис лекара, који је урадио обдукцију, као ни његов печат. Веома је сумњиво и одсуство обдукционог записника у архиви.

И поред тога, шабачко тужилаштво није нашло да постоје елементи за кривично гоњење било кога..

Мирољуб Мијушковић