Devet novih članica Šengenske zone

Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije saglasili su se da, kao "božićni poklon" članicama EU primljenim 2004. godine, ove zemlje uvedu u Šengensku zonu od 21. decembra. To znači da će "osmorka" iz centralne i istočne Evrope (Slovenija, Slovačka, Češka, Mađarska, Poljska, Estonija, Litvanija i Letonija), kao i Malta, za dve nedelje ukinuti sve unutrašnje kopnene i vodene granice koje ih dele od ostalih članica EU (u martu 2008. slede i vazdušne), i zadržati samo spoljne granice prema ostatku sveta. Kipar još nije ispunio uslove, pa je ostavljen za kasnije, da im se pridruži zajedno sa najnovijim, ovogodišnjim pridošlicama u EU, Rumunijom i Bugarskom.
"Pada i poslednja prepreka našem punom članstvu u EU", rekao je Dušan Čaplović, zamenik premijera Slovačke.

Prema prvobitnom planu bilo je predviđeno da nove članice EU pristupe Šengenskom sporazumu još u oktobru ove godine, kako bi njihovi građani mogli sasvim slobodno, bez ikakvih graničnih kontrola, da se kreću teritorijom cele Unije. Ovo se, međutim, nije dogodilo. Do odlaganja je došlo zbog toga što još nije dovršena instalacija nove centralne baze podataka (SIS II) koja predstavlja "tehničku dušu" celog Šengenskog sistema, i sadrži sve informacije od kojih zavisi bezbednost granica (kao što su, na primer, ukradeni dokumenti i vozila ili švercovano oružje). Kako će ovaj sistem, po svoj prilici, proraditi tek krajem naredne godine, Portugalija – aktuelni predsedavajući EU – izdejstvovala je da se nove članice EU povežu preko postojeće baze (SIS I).

Franko Fratini, komesar EU za unutrašnje poslove, izneo je uverenje da proširenje Šengena neće uticati na smanjenje bezbednosti Unije: nove "spoljne" granice EU su dobro osigurane i sasvim bezbedne, potvrdilo je 58 nadzornih misija koje su tokom prošle i ove godine kontrolisale stanje na terenu. "Kao Italijan, ubuduće ću poljsko – ukrajinsku granicu smatrati za svoju", rekao je Fratini.

Šengenska zona je uspostavljena 1985. godine sporazumom koji su, u istoimenom mestu u Luksemburgu, potpisale Nemačka, Francuska i zemlje Beneluksa. Kasnije su im se pridružile i druge članice EU (Italija, Španija, Portugalija, Austrija, Švedska, Danska, Grčka i Finska), kao i Norveška i Island. I neutralna Švajcarska će zvanično biti u Šengenu za neki mesec, dok su Velika Britanija i Irska odlučile da ostanu izvan Šengenske zone, i da sa ostalim članicama EU sarađuju samo delimično u policijskim i sudskim poslovima.

Evropska unija je svojim građanima – ovoga puta je reč i o starim i o novim članicama EU – omogućila još jednu povlasticu, koja doduše postoji još od 1993, ali će tek od jula 2009. biti i napismeno uneta u pasoše zemalja Unije i primenjena u punoj meri. Reč je o mogućnosti da državljanin neke zemlje članice EU, kad se nađe u inostranstvu (misli se na ostatak sveta izvan Evropske unije), zatraži konzularnu zaštitu bilo koje EU zemlje, ukoliko njegova sopstvena tu nema svoje diplomatsko predstavništvo.

Ovo je naročito važno budući da ogroman broj državljana EU zemalja (30 do 50 miliona, procenjuje Evropska, komisija) živi u inostranstvu, a oko sedam miliona svake godine putuje u zemlje u kojima ne postoji njihov konzulat. Samo u Rusiji, Kini i SAD svih 27 članica EU ima svoje ambasade. Francuzi, Britanci i Nemci otvorili su svako svoja diplomatska predstavništva u više od 100 država, dok ih, recimo, Malta i Kipar imaju manje od deset.

Problem je postao naročito vidljiv za vreme cunamija 2004. godine u jugoistočnoj Aziji, gde su se mnogi građani EU našli bez konzularne zaštite svoje zemlje.