Krstićev dar Nišu prekrila prašina

Niš – Mermer je večan, ali takvo mogu da budu i jasenovo ili drvo kruške – izjavio je, potkraj života, poznati jugoslovenski i srpski vajar Milovan Krstić (1909–2006). Ova testamentarna misao odnosila se na bogato umetničko delo koje je ostalo za njim. Mnogi njegovi radovi su poklanjani visokim državnicima koji su bili u poseti Jugoslaviji i Srbiji, kao uspomena na boravak u našj zemlji. Vajarska dela Krstića, pored ostalih, dobili su Indira Gandi, Naser...

U avgustu će se navršiti vek od Milovanovog rođenja i pet godina otkako je u nasleđe Nišu ostavio veliko umetničko bogatstvo.

Skrajnuta u depo Narodnog muzeja i podrume drugih ustanova kulture u Nišu, mnoga vredna Krstićeva dela prekriva sloj prašine, ali, ipak, ne padaju u zaborav. Umetnikov sestrić Dragoslav Cvetković pokrenuo je nedavno inicijativu da se povodom sto godina od rođenja Milovana Krstića priredi izložba njegovih skulptura:

– Ujak je umro pre tri leta u 97. godini, u Beogradu. Do poslednjeg dana nastojao je da skupi svoja dela na jednom mestu i tako prikupljena ih je poklonio gradu Nišu. Pred kraj njegovog života bila je pokrenuta inicijativa o izgradnji novog Narodnog muzeja i on je govorio kako želi da pomogne. Nažalost, osim skulptura i spomenika koje je napravio u mermeru i koji krase parkove u mnogim gradovima i mestima u Srbiji, sva ostala su daleko od očiju javnosti – kaže za naš list Dragoslav Cvetković.

Milovan Krstić je rođen u Gornjem Matejevcu. Gotovo čitav umetnički vek proveo je u Nišu gde je završio Državnu umetničku školu i bio nastavnik umetnosti. Iza njega ostalo je dvadesetak spomenika i čak 460 skulptura. Ono što je sačuvao u svom ateljeu i kući, četrdesetak radova u mermeru, kamenu, bronzi, gipsu i drvetu, poklonio je Nišu.

Poslednje vajarsko delo Krstić je uradio kada su mu bile 93 godine. Zapravo, završio je delo započeto još 1942. godine, a reč je o ženskom aktu, koje je prvobitno urađeno u gipsu, a onda je odlučio da ga izradi u mermeru. I uspeo je. Posle toga, otkrio je decenijama čuvanu tajnu:

„Pozirala mi je, u znak velikog prijateljstva, jedna prelepa Nišlijka, lepša i od Zone Zamfirove. Znate, u ta ratna vremena najteže je bilo naći model“.

Ime Nišlijke u mermeru Milovan nikada nije otkrio. A kolikog je traga u srpskom vajarstvu ostavio najbolje govori nekoliko rečenica iz jednog od brojnih kataloga sa njegovih izložbi:

„Tvorci čija umetnička biografija i čije delo zrače nepatvorenim optimizmom, koji se nipošto ne predaju i koji nikada i nikako ne priznaju poraz, uvek uspevaju da se dokažu. Jedan od takvih boraca bio je i Milovan Krstić...”