Fudbalska uprava na – štiklama

Kraljevo – U gradskom naselju poznatom kao Stara čaršija od pre tri godine postoji i istoimeni fudbalski klub koji se takmiči u najnižoj, opštinskoj fudbalskoj ligi. U njemu igraju „momci iz kraja”, a njihove mame i tete, uglavnom iz ovog dela Kraljeva, osnivači su i funkcioneri kluba. I dok muškarci, predvođeni trenerom Dragošem Popadićem, čine igrački pogon, žene drže položaje u upravnom, nadzornom i izvršnom odboru: prvi čovek uprave je Mirijana Popadić, potpredsednik je Bojana Milosavljević, sekretar Emilija Dimovska, a blagajnik Marina Glišić. Za nadzor uprave zadužene su Milena Bakšunović, Ljiljana Ljubisavljević i Gordana Vlašić, a dogovorenu politiku kluba sprovode Biljana Slavković, Snežana Terzić i Rozita Rudinac.

Ovosezonski rezultati FK „Stara Čaršija” nisu baš najsjajniji, zauzimaju deveto mesto u ligi koju čini 13 klubova. Ali, u prethodna dva kola su slavili pobede, pa se nadaju nastavku „serije trijumfa”. Međutim, rukovodstvo ne meri uspeh samo brojem bodova i golova u protivničkoj mreži...

– Želele smo da decu izvedemo na vazduh, dalje od ulice, kafića, alkohola i droge. U ovom delu grada bilo ih je mnogo na takvoj stranputici. Zato smo okupile mladiće iz kraja koji vole fudbal, pripremile papire i 2006. registrovale klub „Stara čaršija” – objašnjava nam Mirijana Popadić, predsednik klupske uprave, u kojoj su mesta zauzele i njene prijateljice, po struci profesori književnosti, novinari, ekonomisti, pravnici, službenici... Angažovale su trenera, Dragoša Popadića, inače diplomiranog ekonomistu, koji ovaj posao radi bez naknade, osim sledovanja u vidu pohvala i kritika uprave. U klubu se sprovodi i svojevrsna pedagoška politika: slabim đacima nema mesta u timu, odnosno uvek im se savetuje da, pre svega, misle na svoje školske i fakultetske obaveze.

– Mnogi smatraju da se u ovde „vrte” neke pare, a mi najčešće iz svog džepa plaćamo dnevnice sudijama, putovanja... čak i igrači ponekad sebi plate put na gostujuće utakmice. Snalazimo se za dresove, kopačke... Komplete opreme koje sada imamo poklonio nam je Ljupče Petreski, koji radi u Nemačkoj, a inače je ujak jednog igrača. Dresove perem o svom trošku, pa mogu da kažem da sam ne samo predsednik, već i klupski ekonom... Od Opštinskog fudbalskog saveza za ovu polusezonu dobili smo svega 10.000 dinara. Nemamo ni svoj teren, kad smo domaćini igramo na igralištu FK „Jovac” u blizini Kraljeva, a treniramo u prostranom parku nadomak grada, na poznatom Ratarskom imanju. Ali, kad god nam ponestane motivacije i kad poželimo da od svega dignemo ruke, igrači nas ohrabre – kaže Mirijana Popadić.

Kroz klub je za ove tri godine prošlo mnoštvo momaka, najviše njih je karijeru nastavilo u rivalskom „Čibukovcu” koji je, takoreći, iz iste, Karađorđeve ulice, pošto je ona najduža u Kraljevu.

– Odlaze nam igrači u FK „Čibukovac” jer oni imaju svoj teren, ali nam i dolaze momci iz drugih klubova. Sviđa im se, kažu, naše navijanje. Mi iz rukovodstva i naši navijači „Ženeva bojsi” (u ovom kraju je stari restoran „Ženeva” prim. M. D.) navijamo „svim srcem” i kad gubimo sa 5:0. Igrače nikada ne grdimo, eventualno, ponekad, trenera – kaže u šali predsednica Popadić, dodajući da svi u klubu i oko njega dele stav da je sve što rade „više od igre, više od fudbala”.