Фудбалска управа на – штиклама

Краљево – У градском насељу познатом као Стара чаршија од пре три године постоји и истоимени фудбалски клуб који се такмичи у најнижој, општинској фудбалској лиги. У њему играју „момци из краја”, а њихове маме и тете, углавном из овог дела Краљева, оснивачи су и функционери клуба. И док мушкарци, предвођени тренером Драгошем Попадићем, чине играчки погон, жене држе положаје у управном, надзорном и извршном одбору: први човек управе је Миријана Попадић, потпредседник је Бојана Милосављевић, секретар Емилија Димовска, а благајник Марина Глишић. За надзор управе задужене су Милена Бакшуновић, Љиљана Љубисављевић и Гордана Влашић, а договорену политику клуба спроводе Биљана Славковић, Снежана Терзић и Розита Рудинац.

Овосезонски резултати ФК „Стара Чаршија” нису баш најсјајнији, заузимају девето место у лиги коју чини 13 клубова. Али, у претходна два кола су славили победе, па се надају наставку „серије тријумфа”. Међутим, руководство не мери успех само бројем бодова и голова у противничкој мрежи...

– Желеле смо да децу изведемо на ваздух, даље од улице, кафића, алкохола и дроге. У овом делу града било их је много на таквој странпутици. Зато смо окупиле младиће из краја који воле фудбал, припремиле папире и 2006. регистровале клуб „Стара чаршија” – објашњава нам Миријана Попадић, председник клупске управе, у којој су места заузеле и њене пријатељице, по струци професори књижевности, новинари, економисти, правници, службеници... Ангажовале су тренера, Драгоша Попадића, иначе дипломираног економисту, који овај посао ради без накнаде, осим следовања у виду похвала и критика управе. У клубу се спроводи и својеврсна педагошка политика: слабим ђацима нема места у тиму, односно увек им се саветује да, пре свега, мисле на своје школске и факултетске обавезе.

– Многи сматрају да се у овде „врте” неке паре, а ми најчешће из свог џепа плаћамо дневнице судијама, путовања... чак и играчи понекад себи плате пут на гостујуће утакмице. Сналазимо се за дресове, копачке... Комплете опреме које сада имамо поклонио нам је Љупче Петрески, који ради у Немачкој, а иначе је ујак једног играча. Дресове перем о свом трошку, па могу да кажем да сам не само председник, већ и клупски економ... Од Општинског фудбалског савеза за ову полусезону добили смо свега 10.000 динара. Немамо ни свој терен, кад смо домаћини играмо на игралишту ФК „Јовац” у близини Краљева, а тренирамо у пространом парку надомак града, на познатом Ратарском имању. Али, кад год нам понестане мотивације и кад пожелимо да од свега дигнемо руке, играчи нас охрабре – каже Миријана Попадић.

Кроз клуб је за ове три године прошло мноштво момака, највише њих је каријеру наставило у ривалском „Чибуковцу” који је, такорећи, из исте, Карађорђеве улице, пошто је она најдужа у Краљеву.

– Одлазе нам играчи у ФК „Чибуковац” јер они имају свој терен, али нам и долазе момци из других клубова. Свиђа им се, кажу, наше навијање. Ми из руководства и наши навијачи „Женева бојси” (у овом крају је стари ресторан „Женева” прим. М. Д.) навијамо „свим срцем” и кад губимо са 5:0. Играче никада не грдимо, евентуално, понекад, тренера – каже у шали председница Попадић, додајући да сви у клубу и око њега деле став да је све што раде „више од игре, више од фудбала”.