Miris dunja sa Banije

Od našeg dopisnika
Glina – Mladi dunjarnik u selu Dabrna kod Gline ovih majskih dana je u punom cvetu, a prošle jeseni je već dao zavidan rod. Njega je uz pomoć braće koja žive u Sisku i Zagrebu posadio Srbin povratnik Đuro Stojić. Narednih godina trebalo bi da mu voćnjak bude ozbiljan izvor prihoda, a ceo posao je dobar primer onima koji se vraćaju iz izbeglišta na rodna ognjišta na Baniji.

Prvi rezultati govore da je eksperiment s dunjom uspeo. Posađeno je 700 stabala na površini većoj od hektara i ona odlično izgledaju. To znači da su ovdašnja klima i tlo pogodni za ovu voćku, a stručnjaci čak tvrde da su uslovi bogomdani, znači odlični. Zašto su Stojići odabrali baš dunju? Ona se ovde tradicionalno sadila, i to po jedno do dva stabla za kućne potrebe, odnosno za spremanje zimnice, džemova i sokova.

Velikih dunjarnika nije bilo, pa je plantaža u Dabrni za ovo područje, pa i za celu Hrvatsku, pionirski poduhvat. Ovdašnja zemljišta su malo eksploatisana, zdrava i bogata hranom za biljke. Dunja se prska samo jednom pre cvetanja i u voćnjaku nema mnogo posla tokom godine, a daje krupne plodove (težine i do pola kilograma), što olakšava branje. Sazrele dunje se ređe jedu sveže, a zbog specifičnog ukusa, imaju široku primenu u prehrambenoj industriji: za proizvodnju čajeva, kompota, džemova, pekmeza, sokova. Zbog toga što, umesto šećera, u velikoj meri sadrži pektine, koriste se kao vezivo, odnosno u izradi želea za druge prehrambene proizvode. Velika je prednost što odgajivači mogu da iskoriste i oštećene plodove u pečenju rakije. Dunjevača se već afirmisala u svetu kod ljubitelja voćnih rakija.

Uzgoj dunje može biti atraktivan baš za povratnike iz izbeglištva, pošto se ne traže velika ulaganja. Stojići su svoju plantažu podigli bez ikakvih kredita i subvencija, a skreću pažnju da su evropske agencije spremne da kroz ovakve projekte finansiraju povratak. Dunja ima status ekološkog proizvoda i u njenoj proizvodnji se malo koristi hemija, pa se njen uzgoj uklapa u savremene tokove u stvaranju zdrave hrane. Đuro kaže da bi voleo da mu se pridruži još Banijaca kako bi imali što veće količine ovog voća za tržište i kako bi se kupci pre zainteresovali, a poznato je da je prerađivačkoj industriji potrebna veća količina ove sirovine.