Мирис дуња са Баније

Од нашег дописника
Глина – Млади дуњарник у селу Дабрна код Глине ових мајских дана је у пуном цвету, а прошле јесени је већ дао завидан род. Њега је уз помоћ браће која живе у Сиску и Загребу посадио Србин повратник Ђуро Стојић. Наредних година требало би да му воћњак буде озбиљан извор прихода, a цео посао је добар пример онима који се враћају из избеглишта на родна огњишта на Банији.

Први резултати говоре да је експеримент с дуњом успео. Посађено је 700 стабала на површини већој од хектара и она одлично изгледају. То значи да су овдашња клима и тло погодни за ову воћку, а стручњаци чак тврде да су услови богомдани, значи одлични. Зашто су Стојићи одабрали баш дуњу? Она се овде традиционално садила, и то по једно до два стабла за кућне потребе, односно за спремање зимнице, џемова и сокова.

Великих дуњарника није било, па је плантажа у Дабрни за ово подручје, па и за целу Хрватску, пионирски подухват. Овдашња земљишта су мало експлоатисана, здрава и богата храном за биљке. Дуња се прска само једном пре цветања и у воћњаку нема много посла током године, а даје крупне плодове (тежине и до пола килограма), што олакшава брање. Сазреле дуње се ређе једу свеже, а због специфичног укуса, имају широку примену у прехрамбеној индустрији: за производњу чајева, компота, џемова, пекмеза, сокова. Због тога што, уместо шећера, у великој мери садржи пектине, користе се као везиво, односно у изради желеа за друге прехрамбене производе. Велика је предност што одгајивачи могу да искористе и оштећене плодове у печењу ракије. Дуњевача се већ афирмисала у свету код љубитеља воћних ракија.

Узгој дуње може бити атрактиван баш за повратнике из избеглиштва, пошто се не траже велика улагања. Стојићи су своју плантажу подигли без икаквих кредита и субвенција, а скрећу пажњу да су европске агенције спремне да кроз овакве пројекте финансирају повратак. Дуња има статус еколошког производа и у њеној производњи се мало користи хемија, па се њен узгој уклапа у савремене токове у стварању здраве хране. Ђуро каже да би волео да му се придружи још Банијаца како би имали што веће количине овог воћа за тржиште и како би се купци пре заинтересовали, а познато је да је прерађивачкој индустрији потребна већа количина ове сировине.