„Ušće” na tuđem placu

MPC holding, vlasnik poslovne zgrade „Ušće”, nezakonito je došao do zemljišta na kome je podigao šoping mol i planira da sagradi još jednu poslovnu kulu. U pravnoj analizi Gradskog javnog pravobranilaštva Beograda, koju je gradonačelnik Dragan Đilas dostavio Okružnom javnom tužilaštvu i Republičkom javnom pravobranilaštvu, zaključuje se da predmet kupoprodajnog ugovora nije mogla da bude nepokretnost na parceli 2337, kada ona prema stanju u katastru nije ni postajala. Naime, poslovna zgrada i pripadajuća garaža bile su uknjižene na zajedničkoj parceli pod brojem 2338.

Drugim rečima, manipulišući brojevima katastarskih parcela i statusom izgrađenih objekata, kupci bivše zgrade Centralnog komiteta SK su došli do oko 5,6 hektara zemljišta tako što su izbegli tender za zakup.

„Potpisanom i overenom verzijom ugovora kupcu je ustupljeno pravo korišćenja parcele 2337/2 površine 48.716 kvadratnih metara potpuno nezakonito i suprotno stanju u zemljišnim knjigama. Čak i da se garaža kao poseban zemljišnoknjižni objekat nalazi na parceli 2337/2, pre brzoplete prodaje trebalo je izvršiti preparcelizaciju i na taj način onemogućiti kupca da prilikom kupovine objekta stekne pravo korišćenja i na parceli koja je neuporedivo veća od samog objekta i površine neophodne za njegovu upotrebu”, navedeno je u pravnoj analizi koju je potpisao Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac.

Uvidom u dokumentaciju, njegov tim se uverio da su članovi komisije za izbor kupca bivšeg C K, u vreme davanja oglasa za prodaju 2001. godine naglasili da predmet ugovora može biti isključivo zgrada, a ne i gradsko građevinsko zemljište, inače vlasništvo Republike Srbije.

Ipak, suprotno ovakvom mišljenju, Direkcija za imovinu SRJ je zaključenjem ugovora kupcu „Juropijan konstrakšnu”, od koga je kasnije Petar Matić, vlasnik MPC-a, otkupio zgradu, omogućila neograničeno korišćenje gradskog građevinskog zemljišta. Zakon o prometu nepokretnosti jasno nalaže poništenje ugovora ukoliko postignuta cena nije srazmerna sa tržišnom vrednošću nekretnine u vreme sklapanja ugovora.

„U konkretnom slučaju jasno je da je prodajom objekta ustupljeno i pravo korišćenja na atraktivnom gradskom građevinskom zemljištu, kakvo se inače daje u zakup nakon sprovedene licitacije i čija vrednost višestruko prevazilazi vrednost objekta, tako da je plaćena kupoprodajna cena u nesrazmeri sa dobiti koju je ostvario kupac. S obzirom na to da je na ovaj način oštećena državna imovina bivše SRJ, čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, smatramo da bi republički organi trebalo da razmotre postoje li uslovi za pokretanje određenih pravnih radnji kako bi naknadno zaštitila svoju imovinu”, piše u zaključku Gradskog javnog pravobranilaštva.

Grad je u ovom slučaju, navodi se u pravnoj analizi, trpeo posledice odluka saveznih, odnosno republičkih organa, na čije donošenje nije mogao da utiče, ali je pravnicima ipak ostalo nejasno zbog čega je Skupština grada izmenama urbanističkog plana više puta dozvolila povećanje površine novosagrađenog tržnog centra. Sa prvobitnih 20.000 kvadratnih metara na osnovu rešenja iz 2005. godine, površina je godinu dana kasnije narasla na 43.500, da bi u junu prošle godine, dok je izgradnja uveliko odmicala, „Juropijen konstrakšn” dobio odobrenje na izgradnju 118.000 kvadratnih metara. U tim rešenjima Sekretarijata za urbanizam MPC se nigde ne pominje.

M. Avakumović – D. Mučibabić