„Ушће” на туђем плацу

МПЦ холдинг, власник пословне зграде „Ушће”, незаконито је дошао до земљишта на коме је подигао шопинг мол и планира да сагради још једну пословну кулу. У правној анализи Градског јавног правобранилаштва Београда, коју је градоначелник Драган Ђилас доставио Окружном јавном тужилаштву и Републичком јавном правобранилаштву, закључује се да предмет купопродајног уговора није могла да буде непокретност на парцели 2337, када она према стању у катастру није ни постајала. Наиме, пословна зграда и припадајућа гаража биле су укњижене на заједничкој парцели под бројем 2338.

Другим речима, манипулишући бројевима катастарских парцела и статусом изграђених објеката, купци бивше зграде Централног комитета СК су дошли до око 5,6 хектара земљишта тако што су избегли тендер за закуп.

„Потписаном и овереном верзијом уговора купцу је уступљено право коришћења парцеле 2337/2 површине 48.716 квадратних метара потпуно незаконито и супротно стању у земљишним књигама. Чак и да се гаража као посебан земљишнокњижни објекат налази на парцели 2337/2, пре брзоплете продаје требало је извршити препарцелизацију и на тај начин онемогућити купца да приликом куповине објекта стекне право коришћења и на парцели која је неупоредиво већа од самог објекта и површине неопходне за његову употребу”, наведено је у правној анализи коју је потписао Страхиња Секулић, градски јавни правобранилац.

Увидом у документацију, његов тим се уверио да су чланови комисије за избор купца бившег Ц К, у време давања огласа за продају 2001. године нагласили да предмет уговора може бити искључиво зграда, а не и градско грађевинско земљиште, иначе власништво Републике Србије.

Ипак, супротно оваквом мишљењу, Дирекција за имовину СРЈ је закључењем уговора купцу „Јуропијан констракшну”, од кога је касније Петар Матић, власник МПЦ-а, откупио зграду, омогућила неограничено коришћење градског грађевинског земљишта. Закон о промету непокретности јасно налаже поништење уговора уколико постигнута цена није сразмерна са тржишном вредношћу некретнине у време склапања уговора.

„У конкретном случају јасно је да је продајом објекта уступљено и право коришћења на атрактивном градском грађевинском земљишту, какво се иначе даје у закуп након спроведене лицитације и чија вредност вишеструко превазилази вредност објекта, тако да је плаћена купопродајна цена у несразмери са добити коју је остварио купац. С обзиром на то да је на овај начин оштећена државна имовина бивше СРЈ, чији је правни следбеник Република Србија, сматрамо да би републички органи требало да размотре постоје ли услови за покретање одређених правних радњи како би накнадно заштитила своју имовину”, пише у закључку Градског јавног правобранилаштва.

Град је у овом случају, наводи се у правној анализи, трпео последице одлука савезних, односно републичких органа, на чије доношење није могао да утиче, али је правницима ипак остало нејасно због чега је Скупштина града изменама урбанистичког плана више пута дозволила повећање површине новосаграђеног тржног центра. Са првобитних 20.000 квадратних метара на основу решења из 2005. године, површина је годину дана касније нарасла на 43.500, да би у јуну прошле године, док је изградња увелико одмицала, „Јуропијен констракшн” добио одобрење на изградњу 118.000 квадратних метара. У тим решењима Секретаријатa за урбанизам МПЦ се нигде не помиње.

М. Авакумовић – Д. Мучибабић