Reklama i na nadgrobnim spomenicima

Kako bi lakše došli do mušterija i proneli o sebi dobar glas, trgovci i zanatlije ne prezaju ni od, najblaže rečeno, čudnih marketinških poteza. S namerom da promovišu svojih ruku delo, kamenoresci pribegavaju urezivanju sopstvenih „posetnica” na nadgrobne spomenike koje su izradili. Prolazeći kroz parcele Centralnog groblja, oštrooki prolaznik možda će uočiti uklesani natpis „Kamenorezac Lazić”, koji „krasi” pojedina obeležja. Osim imena firme, tu je i broj telefona! U ovoj kamenorezačkoj radionici ističu da ovakvo samoreklamiranje nije neuobičajeno, niti je njihov „izum”.

– Najbolji predratni majstori poput Bertota uvek su se potpisivali na nadgrobne spomenike koje su radili. Adrese nisu ostavljali jer su svi znali gde mogu da ih nađu, budući da je većina kamenorezaca tada imala radnje kod Novog groblja. I danas samo najveće zanatlije staju iza svog dela. Onaj ko loše uradi posao sigurno neće ostaviti potpis, tako da je ime radnje na spomeniku reklama, ali i garancija kvaliteta – kaže Milan Lazić. Ta reklama se ostavlja u dogovoru sa mušterijama. Ako familija ne želi da se potpis autora sa kontakt telefonom nađe na spomeniku, onda se ni ne stavlja. Ali, odbijanja je malo, pa „u proseku svaka deseta mušterija ne želi da vidi reklamu na nadgrobnom obeležju”.

– Ljudi najčešće dolaze po preporuci, posebno zato što je malo pravih majstora. O svim detaljima razgovara se kad naručilac dođe u radnju da odabere model – ističe Lazić.

Iako je u pitanju reklama, porodice pokojnika na čijem se spomeniku ostavi ime firme ne dobijaju popust. Umesto da uklešu ime i broj telefona, neke zanatlije na spomenike lepe nalepnice sa podacima. Jedan od njih je i Branković, kamenorezac iz Boleča, čije iskustvo kazuje da naručioci najčešće nemaju ništa protiv toga, posebno ako su zadovoljni obeležjem. On ističe da mu se puno puta desilo da zainteresovane mušterije upravo na ovaj način dospeju do njega, ali i da su kamenoresci često prinuđeni na ovakvo reklamiranje zbog oštre konkurencije u kojoj ima i podvaljivanja. Pojedini „majstori”, kaže on, kite se tuđim perjem ne prezajući, pri tom, da po grobljima „love” moguće mušterije.

– Dešava se da kamenoresci zateknu ožalošćene ljude okupljene oko groba na kome nema spomenika i ponude im svoje usluge, pokazujući im sliku spomenika, koji lažno prikazuju kao svoje delo. Zbog toga su, između ostalog, kamenoresci „primorani” da označe sopstvenu tvorevinu – objašnjava Branković, dodajući da u kamenorezačkom esnafu ima i prevaranata. Tako je svojevremeno jedan sugrađanin lakovernost platio 500 nemačkih maraka, koliko mu je samozvani majstor uzeo na ime kapare za izradu spomenika. Prevaranta nisu nikada pronašli.

Neki kamenoresci bore se sa konkurencijom tako što skidaju tuđe nalepnice, a u jednoj radnji rečeno nam je da ima i onih koji se služe još čudnijim metodama, pa nedugo posle sahrane udenu nekoliko svojih vizitkarti za krst.

U JKP „Pogrebne usluge” ističu da je na grobljima zabranjeno postavljanje obeležja i oznaka koje nisu u vezi sa sahranjenim osobama. Ali, ne poštuju svi to pravilo.

– Neki kamenoresci, koji ne znaju šta je pijetet prema mrtvima, presreću posetioce grobalja i bukvalno im trpaju u ruke propagandni materijal. Osim što narušavaju njihovu privatnost i remete im mir, oni zbunjuju građane, koji misle da su to naši radnici – kaže Zoran Marković, rukovodilac informacionog centra u ovom preduzeću. On ističe da bi bilo koji radnik „Pogrebnih usluga” odmah dobio otkaz kada bi pokušao nešto slično, kao i da se terenski kontrolori bore protiv ovakvih pojava koliko god mogu.

– Naši čuvari reaguju kad god primete da neko uznemirava posetioce. Ali, izgrednici su se izveštili. Kako sada stvari stoje, dok ne dobijemo policajce-pozornike na grobljima, ili komunalnu policiju sa odgovarajućim ovlašćenjima, nećemo moći da iskorenimo nedoličnu reklamu nekih kamenorezaca – smatra Marković.

Po njegovom mišljenju, osim zbog marketinga, nema razloga za otiskivanje autorskih obeležja na nadgrobnim spomenicima, jer oni najčešće nisu umetnička dela.

D. Bukvić