Teška vremena za „Soni”

Japanska korporacija „Soni“ objavila je nedavno da je u fiskalnoj 2008. godini, prvi put nakon 14 godina, zabeležila gubitke od milijardu američkih dolara, a ispune li se očekivanja za narednih 12 meseci (minus od 1,3 milijarde dolara) biće to prvi put da ovaj elektronski gigant neuspešno posluje dve godine u nizu. Kao razlozi za posrtanje kompanije koja je bila simbol pedesetogodišnjeg uspona Japana na mesto druge svetske privrede stručnjaci navode efekte globalne ekonomske i finansijske krize, ali i sporo restrukturisanje „Sonija“ koji ne uspeva da izdrži duele sa konkurentskim proizvođačima.

Izgleda neverovatno da firma koja je decenijama nakon Drugog svetskog rata bila lider u inovacijama u industriji elektronske robe široke potrošnje, od prvog džepnog tranzistora i „vokmena“, pa do „plejstejšna“ sada priznaje gubitke u skoro svakoj proizvodnoj liniji! Prvi stranac na čelu kompanije, Velšanin ser Hauard Stringer, koji je došao 2005. godine kako bi reformisao „Soni“, sa žaljenjem konstatuje da je „recesija razotkrila slabosti sistema poslovanja, što nismo želeli da priznamo svetu”.

Globalna kriza donela je probleme celokupnoj japanskoj privredi, a „Soni“ je samo jedna od velikih kompanija koje su zabeležile gubitke. Tako je, na primer, „Tojota“ prijavila negativan bilans prvi put nakon skoro 60 godina, dok je „Hitači“ objavio godišnji gubitak od 8,26 milijardi dolara, najviše od svih japanskih kompanija.

U odnosu na prethodnu godinu, prodaja „Sonijevih“ proizvoda opala je za 12,9 procenata, dok je u poslednjem kvartalu pad iznosio čitava 22 procenta. Ovi brojevi izgledaju zabrinjavajuće, ako se zna da je profit u 2007. godini iznosio 3,27 milijardi dolara.

Međutim, kako zapaža londonski „Ekonomist”, kriza predstavlja i priliku da ser Stringer ispuni svoju misiju – da kompaniji, čiji se najveći deo proizvodnje i „problema“ nalazi u Japanu, udahne novi život. Stoga reforme moraju da budu produbljene.

„Soni“ je najavio otpuštanje 16.000 radnika, uz zatvaranje osam proizvodnih pogona do kraja godine, od kojih četiri u Japanu. Problem je upravo u tome što se više od polovine vrednosti proizvede u domovini, od čega samo četvrtina bude plasirana na domaćem tržištu – zahvaljujući tome što je kompanija sporo premeštala proizvodnju u one delove sveta gde se roba najviše plasira, a uz jeftiniju radnu snagu. Da muke budu veće, japanska valuta jen dodatno je ojačala ove godine, što loše utiče na izvoz.

Prošla su vremena kada je „Soni“ morao samo da vodi računa o domaćoj industrijskoj konkurenciji. Danas su televizori južnokorejskog „Samsunga“ ili prenosni muzički uređaji američke kompanije „Epl” izraz najmodernije tehnologije, kojima proizvodi ove japanske kompanije više ne mogu da pariraju. U poslednjih pet godina „Sonijev” sektor televizora beleži konstantne gubitke, dok je u pitanje doveden i posao sa izradom mobilnih telefona marke „soni erikson“. Plasman igračkih konzola „plejstejšn 3” zabeležio je porast od 10 procenata, ali to nije pomoglo da se spreče gubici. Naime, rival na tržištu „Nintendo“ prodao je dvostruko više uređaja, zahvaljujući pristupačnijim cenama.

Da li je izlaz iz krize moguć? Pre pola veka „Soni“ je otkupio patent za proizvodnju tranzistora koji su Amerikanci razvijali u vojne svrhe i započeo strmoglavi uspon. Isti put je potrebno slediti i sada, smatra ser Hauard Stringer. Treba raditi na novim idejama i tehnologijama, uz restrukturisanje upravljačkog i proizvodnog sektora u korporaciji.

Najavljena je podela poslovanja na dva sektora – „gubitaški“ televizori i kamere i ono što se smatra budućnošću – „umreženi medijskim uređaji” poput računara i igara, muzičkih uređaja i mobilnih uređaja sa pratećim uslugama. Ser Stringer sada ima sve argumente za sprovođenje korenitih reformi. Međutim, niko ne može sa sigurnošću reći da li će posao biti završen pre nego što bude kasno za kompaniju i njenog direktora.

M. Kovačević