NENAD KOVAČEVIĆ

Šezdesetih godina vlasti SFRJ su počele da dozvoljavaju turistička putovanja u inostranstvo, pre svega odobravanjem građanima da kupe po 20 dolara za put. Sedamdesetih godina dolazi do pravog buma.

U to vreme tržište SFRJ imalo je 22 miliona stanovnika, desetak jakih turističkih agencija koje su radile na celom tržištu SFRJ, nije postojao problem viza (za samo četiri zemlje je bila potrebna viza: SAD, Kanada, Australija i Grčka). U neke zemlje, kao što su Italija i Francuska, moglo se ući i sa ličnom kartom.

Putovanja su bila jeftina, pre svega zbog niske cene nafte, i daleko prihvatljivija za širi krug stanovništva. U početku su putovanja organizovana autobusima ili vozom, ali kasnije, povećanjem flote JAT-a kao i zbog prihvatljivih tarifa, sve veći broj prelazi na avion. Putovali su čak i penzioneri koji su i tada imali male penzije ali su ipak mogli sebi da priušte da bar u niskoj sezoni otputuje negde i to plate svojom penzijom.

Vrlo jaku ulogu imali su i sindikati koji su organizovali za zaposlene tzv. sindikalna putovanja, vrlo često uz subvenciju, ili pak na više rata i uz slobodne dane u firmi.

Tranzicija, raslojavanje društva, raspad države i smanjeno tržište, vize definitivno su izmenili i strukturu putnika, i destinacije i cene aranžmana.

Svakako najjača destinacija u tom periodu bio je Sovjetski Savez u koji je godišnje putovalo preko 45.000 turista. Aranžmani su bili jeftini, kvalitetni, sa punim obimom usluga (prevoz avion ili spavaća kola, puni pansioni i izleti pre i posle podne uključeni u cenu).

Roditelji su često slali decu sa bakama i dekama po 3 ili 4 nedelje i zimi. Vrlo popularna mesta su bila u to vreme Portorož, Rovinj, Poreč, Opatija, Split, Hvar, Dubrovnik, Herceg Novi, Kotor i Miločer.

Što se skijanja tiče tu je pre svega bila popularna Slovenija, ali takođe i Austrija, kasnije Jahorina i Kopaonik. Putovanja u inostranstvo bila su uglavnom u mediteranske zemlje u toku letnjih meseci (severna Grčka – Halkidiki, ostrva Krf i Tasos, ali takođe i Tunis, Malta). Što se dalekih destinacija tiče bilo ih je mnogo manje u ponudi nego danas i to su bile uglavnom manje grupe u zimskim mesecima (Bali, Tajland, Kuba). U Evropu se putovalo raznim povodima uglavnom u periodu niske sezone (jesen–zima) počev od vrlo popularnih čarter letova na tri dana u Rim radi kupovine (pogotovu žene zbog čizmica), pa preko Londona i drugih evropskih gradova.

Za sladokusce organizovana su četiri čarter leta oko sveta u trajanju od po 22 dana.

Danas kada su vize najveći problem za putovanje prvenstveno se prodaju destinacije za koje nije potrebna viza ili se viza organizovano dobije. Međutim, bitno je promenjen lepeza ponuda uvođenjem novih destinacija koje u tom periodu nisu bile ucrtane na turističkoj karti, pre svega letovališta u Egiptu, slična je situacija sa Turskom i Tunisom.

Tranzicija je onemogućila brojna putovanja ljudima sa manjim primanjima u vansezoni, a oni koji imaju mogućnosti da plate putuju kada žele bez obzira na sezonalnost.

Direktor Džoli travela