НЕНАД КОВАЧЕВИЋ

Шездесетих година власти СФРЈ су почеле да дозвољавају туристичка путовања у иностранство, пре свега одобравањем грађанима да купе по 20 долара за пут. Седамдесетих година долази до правог бума.

У то време тржиште СФРЈ имало је 22 милиона становника, десетак јаких туристичких агенција које су радиле на целом тржишту СФРЈ, није постојао проблем виза (за само четири земље је била потребна виза: САД, Канада, Аустралија и Грчка). У неке земље, као што су Италија и Француска, могло се ући и са личном картом.

Путовања су била јефтина, пре свега због ниске цене нафте, и далеко прихватљивија за шири круг становништва. У почетку су путовања организована аутобусима или возом, али касније, повећањем флоте ЈАТ-а као и због прихватљивих тарифа, све већи број прелази на авион. Путовали су чак и пензионери који су и тада имали мале пензије али су ипак могли себи да приуште да бар у ниској сезони отпутује негде и то плате својом пензијом.

Врло јаку улогу имали су и синдикати који су организовали за запослене тзв. синдикална путовања, врло често уз субвенцију, или пак на више рата и уз слободне дане у фирми.

Транзиција, раслојавање друштва, распад државе и смањено тржиште, визе дефинитивно су изменили и структуру путника, и дестинације и цене аранжмана.

Свакако најјача дестинација у том периоду био је Совјетски Савез у који је годишње путовало преко 45.000 туриста. Аранжмани су били јефтини, квалитетни, са пуним обимом услуга (превоз авион или спаваћа кола, пуни пансиони и излети пре и после подне укључени у цену).

Родитељи су често слали децу са бакама и декама по 3 или 4 недеље и зими. Врло популарна места су била у то време Порторож, Ровињ, Пореч, Опатија, Сплит, Хвар, Дубровник, Херцег Нови, Котор и Милочер.

Што се скијања тиче ту је пре свега била популарна Словенија, али такође и Аустрија, касније Јахорина и Копаоник. Путовања у иностранство била су углавном у медитеранске земље у току летњих месеци (северна Грчка – Халкидики, острва Крф и Тасос, али такође и Тунис, Малта). Што се далеких дестинација тиче било их је много мање у понуди него данас и то су биле углавном мање групе у зимским месецима (Бали, Тајланд, Куба). У Европу се путовало разним поводима углавном у периоду ниске сезоне (јесен–зима) почев од врло популарних чартер летова на три дана у Рим ради куповине (поготову жене због чизмица), па преко Лондона и других европских градова.

За сладокусце организована су четири чартер лета око света у трајању од по 22 дана.

Данас када су визе највећи проблем за путовање првенствено се продају дестинације за које није потребна виза или се виза организовано добије. Међутим, битно је промењен лепеза понуда увођењем нових дестинација које у том периоду нису биле уцртане на туристичкој карти, пре свега летовалишта у Египту, слична је ситуација са Турском и Тунисом.

Транзиција је онемогућила бројна путовања људима са мањим примањима у вансезони, а они који имају могућности да плате путују када желе без обзира на сезоналност.

Директор Џоли травела