Bez državnih para teže do krova

Ima li u Srbiji, u kojoj je prosečna plata 300 evra, ljudi kadrih da plaćaju svakog meseca kreditnu ratu od, recimo, 900 evra? Podaci iz naših banaka potvrđuju da i te kako ima, ali i da se njihov broj u poslednje vreme smanjio. Prema podacima Udruženja banaka, u aprilu je vrednost stambenih kredita iznosila oko 203,1 milijardu dinara, što je gotovo dvostruko više nego u istom periodu lane. Međutim, zbog svetske krize i tražnja za stambenim zajmovima je zastala, uprkos tome što su kamate, kako kažu bankari, povoljnije.
Sada iznose od šest do 13 odsto godišnje, a smanjenju je doprinela vrednost evribora (evropska kamata) koja je opala u odnosu na novembar 2008. čak za oko tri odsto.
Ipak, građaninu sa prosečnim primanjima je veoma teško da dođe do vlastitog krova bez dotacije države za najpovoljnije, subvencionisane zajmove, koji su, kako je obrazložio Aleksandar Jović, direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, sredinom aprila privremeno obustavljeni jer para u budžetu nema. Ukupna suma osiguranih kredita kod Nacionalne korporacije do 8. maja iznosila je 1,47 milijardi evra, od čega je više od 240 miliona subvencionisanih za mlađe od 45 godina.
Kolike su važeće kamate u bankama?
U Unikredit banci se nominalna kamata za stambeni kredit indeksiran u evrima od 9,01 odsto, koliko je iznosila u novembru, svela na 5,8 odsto. Kamata za kredit u evrima usklađuje se sa evriborom svaka tri meseca, a poslednje je bilo 8. maja, kada je njegova vrednost iznosila 1,3 odsto. Poređenja radi, prilikom prethodnog usklađivanja kamata, vrednost tromesečnog evribora je iznosila 2,005 odsto. Kada se na to doda margina banke od 4,5 odsto, dobija se nominalna kamata od 5,8 odsto, a efektivna se kreće od 6,1 odsto godišnje. Sledeće usklađivanje kamatne stope je predviđeno za 8. avgust. Građani su zainteresovani za prebacivanje kredita indeksiranih u švajcarskim francima u evre, ali je broj onih koji se zaista i odluče na taj korak zanemarljiv.
Fiksna kamata na stambene kredite u Sosijete ženeral banci kreće se od 7,9 odsto, a varijabilna od 5,9 odsto. U banci tvrde da je broj odobrenih zajmova u prva četiri meseca veći nego u istom periodu 2008.
– S obzirom na to da Sosijete banka jedina nudi stambene kredite sa fiksnom kamatom, mnogi klijenti se odlučuju upravo za ovakve kredite, koji im garantuje istu ratu i kamatu tokom celog perioda otplate. Promenljiva kamata svakog meseca se usklađuje sa vrednošću šestomesečnog evribora, pri čemu banka nikada ne menja uslove kod već odobrenih kredita, pa se i kod kredita sa promenljivom kamatom menja samo deo koji se odnosi na evribor, dok drugi deo kamate ostaje nepromenjen do poslednje rate. Zbog takve poslovne politike i podrške matične banke očekujemo dalji rast tražnje – kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke.
Iako je zbog ekonomske krize smanjen obim kredita u zemlji, interesovanje za stambene zajmove u Banka Intezi ne prestaje. Kamate se usklađuju sa kretanjem evribora, odnosno libora i to kvartalno. Poslednje je bilo krajem marta, kada su, kako tvrde, korigovane naniže. Zajmovi osigurani kod Nacionalne korporacije odobravaju se uz evribor plus 6,5 odsto godišnje. Međutim, nedavno je povećana marža na kredite u otplati od 0,2 do dva odsto pa klijenti u maju moraju da plate veću ratu.
Hipo Alpe-Adrija banka je nedavno snizila kamate na stambene kredite indeksirane u evrima za nove, ali i već odobrene. Najpovoljniji uslovi su na kredite koji se odobravaju za kupovinu stanova u novom beogradskom naselju Belvil – Univerzitetskom naselju, gde je početkom aprila sa 7,5 odsto kamata snižena na 6,2 odsto godišnje, dok je 6,7 odsto za ostale zajmove osigurane preko Nacionalne korporacije. U poslednjih nekoliko meseci interesovanje za stambene kredite je u padu. To u banci tumače neizvesnošću i smanjenom sigurnosti građana zbog krize. Takođe, promene kursa dinara mogu uticati na tražnju.
I na šalterima Pireus banke je, zbog pogoršane ekonomske situacije, manje je zahteva, iako je snizila kamate za sve stambene kredite u evrima koje su sada od 7,2 do 11,9 odsto, u zavisnosti da li su osigurani kod NKOSK i iznosa. Kamata za zajmove u „švajcarcima” u otplati je od 5,7 do 10 odsto, u zavisnosti da li je osiguran kod Nacionalne korporacije.
U Komercijalnoj banci nude više vrsta stambenih kredita indeksiranih u evrima. Kamata na osigurane kredite kod korporacije iznosi 7,3 odsto, a za neosigurane 9,5 odsto godišnje.

B. Dumić