Rasadnik pismenosti u Kosančiću

Ispod Radan planine i pored Puste reke nalazi se Bojnik, poznat po mnogim seobama stanovništva koje je odavde bežalo ili kroz njega prolazilo. Opština sa oko 12.500 stanovnika je među najsiromašnijim u Srbiji, prostire se na oko 264 kvadratna kilometra. Gustina naseljenosti – 55 stanovnika na kvadratni kilometar. Po popisu iz 2002, većinu čine Srbi, a oko dvadeset odsto su Romi. Ovo je zabačeni kutak nekad prohodnog područja. Krajem prošlog meseca i Pusta reka se izlila i urušila ivičnjake na putu prema selu Kosančić. Čudno selo: na jugoistoku Srbije, a ušoreno, ni traga balkanskim građevinskim uticajima, kao da je usred Vojvodine. Kažu da su se u njega doselili Vojvođani, ko zna zašto, još u 19. veku. Bojnik je jedna od tri (uz Gadžin Han i Žitorađu) opštine u Srbiji sa najvećim procentom nepismenih, oko 10 odsto.

– Najviše nepismenih su Romi – kaže Nebojša Nenadović, direktor osnovne škole "Stojan Ljubić" u selu Kosančić.

Teško prolaze pokušaji da se oni uklope u obrazovni sistem, jer napuštaju školu vrlo brzo. Retki su i oni koji se potpuno opismene i završe školovanje. U razvojnom obrazovnom planu predviđa se opismenjavanje, ali za to je potrebna svesrdna pomoć države i dobra volja. Zato, među 20 pravila osnovne škole, čiji je on direktor, između ostalih, postoje i ova: "Osnovna škola je obavezna i za učenike i za roditelje; zlatne reči su – hvala, izvinite, dobar dan i do viđenja; nemojte biti jači od onoga ko ne može da se brani; ne šapućite drugu, niste vi pametniji od njega; ne bežite sa časova, time postojeći problem postaje još veći..."

Na seoskoj autobuskoj stanici stoji tridesetak dece, čekaju autobus. Oni su iz okolnih sela Donje i Gornje Brijanje, Kacabać i Stubla. Vozi ih privatni autobus. Plaćaju roditelji 500 dinara mesečno za jednog đaka, da ne bude pešak. Deca, inače, imaju pravo na besplatnu vožnju autobusom "Jug-ekspresa", ali je neredovan, kasni, nema grejanje, sedišta pohabana. Oni koji mogu plate privatnika, oni koji ne mogu, ili kasne, ili se voze neudobno ili uopšte ne dođu.

Škola u Kosančiću je rasadnik pismenosti u ovom kraju. Pohađa je 331 dete. Ima i časopis "Đaci đacima" u čijem uvodniku piše da je škola osnovana 1892. godine: "Osnivaju je napredni Vojvođani shvatajući značaj vaspitanja i obrazovanja". U časopisu se mogu naći i reči podrške i ohrabrenja, sećanja bivših i pismeni sastavi sadašnjih učenika, ali tu je i reč o direktoru: "Nebojša se trudi da škola bude drugi dom učenika. Naravno, u školi moraju da se poštuju pravila ponašanja i kućni red. Ipak, vrata direktorovog kabineta su uvek otvorena za sve one koji imaju pametne, nove ideje i predloge..." U školskom razvojnom planu piše: "Najpre ćemo raditi na ... 1. Unapređivanju kvaliteta nastave; 2. Poboljšanju klime u školi; 3. Uspostavljanju intenzivnije saradnje sa roditeljima učenika.