Расадник писмености у Косанчићу

Испод Радан планине и поред Пусте реке налази се Бојник, познат по многим сеобама становништва које је одавде бежало или кроз њега пролазило. Општина са око 12.500 становника је међу најсиромашнијим у Србији, простире се на око 264 квадратна километра. Густина насељености – 55 становника на квадратни километар. По попису из 2002, већину чине Срби, а око двадесет одсто су Роми. Ово је забачени кутак некад проходног подручја. Крајем прошлог месеца и Пуста река се излила и урушила ивичњаке на путу према селу Косанчић. Чудно село: на југоистоку Србије, а ушорено, ни трага балканским грађевинским утицајима, као да је усред Војводине. Кажу да су се у њега доселили Војвођани, ко зна зашто, још у 19. веку. Бојник је једна од три (уз Гаџин Хан и Житорађу) општине у Србији са највећим процентом неписмених, око 10 одсто.

– Највише неписмених су Роми – каже Небојша Ненадовић, директор основне школе "Стојан Љубић" у селу Косанчић.

Тешко пролазе покушаји да се они уклопе у образовни систем, јер напуштају школу врло брзо. Ретки су и они који се потпуно описмене и заврше школовање. У развојном образовном плану предвиђа се описмењавање, али за то је потребна свесрдна помоћ државе и добра воља. Зато, међу 20 правила основне школе, чији је он директор, између осталих, постоје и ова: "Основна школа је обавезна и за ученике и за родитеље; златне речи су – хвала, извините, добар дан и до виђења; немојте бити јачи од онога ко не може да се брани; не шапућите другу, нисте ви паметнији од њега; не бежите са часова, тиме постојећи проблем постаје још већи..."

На сеоској аутобуској станици стоји тридесетак деце, чекају аутобус. Они су из околних села Доње и Горње Бријање, Кацабаћ и Стубла. Вози их приватни аутобус. Плаћају родитељи 500 динара месечно за једног ђака, да не буде пешак. Деца, иначе, имају право на бесплатну вожњу аутобусом "Југ-експреса", али је нередован, касни, нема грејање, седишта похабана. Они који могу плате приватника, они који не могу, или касне, или се возе неудобно или уопште не дођу.

Школа у Косанчићу је расадник писмености у овом крају. Похађа је 331 дете. Има и часопис "Ђаци ђацима" у чијем уводнику пише да је школа основана 1892. године: "Оснивају је напредни Војвођани схватајући значај васпитања и образовања". У часопису се могу наћи и речи подршке и охрабрења, сећања бивших и писмени састави садашњих ученика, али ту је и реч о директору: "Небојша се труди да школа буде други дом ученика. Наравно, у школи морају да се поштују правила понашања и кућни ред. Ипак, врата директоровог кабинета су увек отворена за све оне који имају паметне, нове идеје и предлоге..." У школском развојном плану пише: "Најпре ћемо радити на ... 1. Унапређивању квалитета наставе; 2. Побољшању климе у школи; 3. Успостављању интензивније сарадње са родитељима ученика.