Iz Srbije „ni pod razno”

Posle teksta o talentovanim ljudima koji su završili dva i više fakulteta, našoj redakciji javilo se još naših čitalaca koji su uspeli da svojim radom, talentom i odricanjem steknu dve visokoškolske diplome. Među onima koji su pisali „Magazinu” su i roditelji Mirjane Dunjić iz Inđije, mlade, lepe i iznad svega vredne devojke sa diplomom dva novosadska fakulteta – Tehnološkog, Odsek farmaceutsko inženjerstvo, i Farmacije pri Medicinskom fakultetu.

Nedavno smo u Novom Sadu razgovarali sa Mirjanom. Za nju je, saznali smo, sada najaktuelnije – traženje posla. Verovala je, priznala je, da će sa dva zanimanja, kao diplomirani inženjer tehnologije i diplomirani farmaceut, lakše doći do posla, ali nije tako. Javljala se već na nekoliko konkursa, slala biografiju, dobijala i brze odgovore, bila i na nekim razgovorima, ali za sada se sve na tome i završilo.

– Najviše bih volela da se zaposlim u „Hemofarmu” ili „Galenici”. Plata mi sada nije najvažnija, već prvenstveno da radim to što sam završila, i što volim – kaže Mirjana.

Njeni roditelji žive u Inđiji, tata je rodom iz Aleksandrovačke Župe, a mama je Sremica, oboje su agroekonomisti po struci, upoznali su se na fakultetu. Mirjanin brat je ekonomista. Uspešan je u svom poslu i dobro mu ide iako ima „samo” jedan fakultet. Zato se ponekad šali na Mirjanin račun.

– Šta će ti, pita me, dve diplome, kad nemaš posao? Zato sam mu sa zadovoljstvom pokazala članak u „Magazinu”, da se uveri kako se može uspeti u životu sa dva fakulteta – kaže Mirjana.

A zašto se ona odlučila na teži put?

– Kad sam dala prvu godinu na Tehnološkom prebacila sam se na farmaciju, ali pošto sam na tehnologiji dala sve ispite u roku upisala sam i drugu godinu. I drugu sam „očistila” u roku pa mi je bilo glupo da prekidam, studirala sam uporedo. Na polovini je „bilo gusto”, preklapale su se obaveze, vežbe, ispiti... Ponekad je išlo i lako, ali je bilo i teških trenutaka, i plakanja i svega. Da nije bilo najbližih prijatelja i roditelja, ne znam da li bih izdržala – kaže Mirjana, koja i dalje kao da ne može bez knjige. Kada smo je pozvali zamolila nas je da je malo sačekamo, da ne napušta predavanje.

Kakve sad opet studije? Dok ne nađe zaposlenje, odlučila je „da ne gubi previše vremena”, pa je upisala skraćeni kurs „Škole za menadžere”.

– Bila sam uverena, dok sam studirala, da ću posao naći bez problema. Sad vidim da to nije tako lako, ali ne bih otišla iz zemlje ni pod razno! – naglašava naša sagovornica, ne gubeći optimizam.