Vodovod za buduće Vitanovčane

Budžak – Na pola puta između Bele Palanke i Svrljiga prostire se pitoma kotlina ispod Svrljiških planina koja, sa svojih pet sela (Vitanovac, Miranovac, Pajež, Kozja i Miranovačka Kula), još od turskog vremena, nosi ime – Budžak. Pre 18 godina još je u Budžaku bilo više čeljadi nego kuća, danas je u pet sela samo 176 žitelja.

U Vitanovac, najveće selo u kotlini, stigli smo baš kad su meštani, kopajući rov i polažući glavnu vodovodnu cev, stigli na kilometar i nešto više do prvih kuća. I onda su radovi stali. Saznajemo kasnije, nedostaje oko 200.000 dinara da bi se započeto oposlilo, plus za zajednički rezervoar za 30 tona vode...

– Od izvora Kladenci pod Ravnom planinom kopao je opštinski rovokopač jedan kilometar, dalje nije mogao kroz kamenjar. Dohvatili smo se krampova, ćuskija i lopata i iskopali još dva kilometra kanala. Radili smo jesenas, zimus kad nije bilo snega i čitavo proleće. Sad smo stali, jer nam fali još cevi, a potrošen je poslednji dinar od opštinske pomoći i novca koji smo sami prikupili. U opštini Bela Palanka su nam rekli da je za ovu godinu Vitanovac izmiren – priča nam osamdesetosmogodišnji Božidar Jeremić koji, istina, nije kopao kanal, ali još upravlja motokultivatorom.

Kopali su mlađi od Božidara, a svi uveliko sedokosi. Najmlađem je, Zoranu Stojkoviću, 66 godina, a najstariji kopač, Vukašin Petrović Drajda, 13 godina je stariji od Zorana.

– Voda iz jedine česme u centru sela nije zdrava za piće, ali naši stomaci su navikli. Kad je pije neko sa strane, ne gine mu proliv. Meni vodovod ne treba, ali kopam za unuka koji mi često dolazi iz Palanke i pomaže mi. Kopam za mlade koji će, jednoga dana, doći ovde da žive, neće Vitanovac doveka ostati selo staraca – kaže Vukašin.

U Vitanovcu je stalno naseljeno 23 starca i 23 starice. Ognjišta se lože u 37 kuća, a 83 su napuštene. U selu nema nijednog žitelja mlađeg od 60 godina; u sedmoj deceniji ih je devetoro, u osmoj 29, a osmoro ih je starije od 80 godina. Zajednička crkva i škola za čitav Budžak, u Marinovačkoj Kuli, selu sa samo 16 stanovnika, odavno su pod katancem. Dece nema, pa ne treba škola; nema odavno venčanja ni krštenja, pa ne treba ni crkva. Pop dolazi iz Palanke kad nekoga treba da otprati do „večne kuće”. Dođe ako ga pozovu, češće to obave i bez njega.