Čuva zečeve i želi da bude policajac

Pirot – Sunčicu Madić, šesnaestogodišnju devojčicu, zatičemo u selu Zaskovci podno staroplaninskog vrha Babin zub, sa pirotske strane. Ona je jedno od sedmoro dece porodice Madić koja je odlučila da ostane u ovom gotovo opustelom selu. Sunčica i njena vršnjakinja i drugarica jedine su stanovnice Zaskovaca mlađe od dvadeset godina. Selo Zaskovci sada ima četrdesetak stanovnika, a pre deset godina imalo je oko 90 punoletnih žitelja. Stanovništvo je uglavnom starije od 60 godina i živi od nadničarenja, stočarstva i prodaje drva za ogrev. Zaskovci su od Pirota udaljeni tridesetak kilometara, a Temska je najbliže selo koje ima školu.

Sa Sunčicom razgovaramo u kući njene rođake Lenke Nikolić (82). Lenka živi sama, povremeno je obilazi unuk, koji joj i obezbeđuje hleb i najosnovnije namirnice. Ova starica ne prima penziju i ne dobija socijalnu pomoć.

– Teško hodam od kada su me pre dve godine napali psi i skoro me udavili. Srećom, jedan meštanin se tu zadesio i odbranio me – priča nam Lenka, pokazujući ožiljke na licu, vratu i nozi.

Sunčica nas zatim vodi do kuće u kojoj živi sa roditeljima. Njenih pet sestara živi u Pirotu, a brat je na školovanju. Ona je najmlađe dete u porodici i prestala je sa školovanjem posle četvrtog razreda.

– Volim da živim ovde i za sada nemam određene planove. Imamo tri televizijska programa, gledam španske serije, čitam novine, poneku knjigu, ali najviše vremena provodim pored životinja. Sretala sam i vukove i lisice, ali i zmije. Njih se strašno plašim, a ovde ih ima mnogo – kaže Sunčica i dodaje da roditeljima pomaže i oko prikupljanja letine.

Kaže da je svesna da je prekid školovanja za nju veliki gubitak. Kada je trebalo da pođe u prvi razred osnovne škole, morala je da se preseli u Temsku.

– Bila sam podstanar i zaista mi se nije dopalo. Jedva sam čekala da se završi školska godina i da se vratim kući. Kada sam pošla u peti razred, odlučila sam da napustim školu. Znam da ću teško da nađem posao bez škole, ali sam još mlada i možda ću da nastavim školovanje. Maštala sam da postanem policajac. To mi je životni san. Za sada, to je nemoguće. Smatram da je moja dužnost da ostanem s roditeljima – kaže Sunčica.

– Najviše volim da brinem o zečevima, imam ih osam. Radim i po kući, ali su mi životinje najdraže. Družim se sa drugaricom, odem do prodavnice, koja radi samo sat vremena pre podne i predveče. Ovde je najbolje u toku leta, jer dosta ljudi dolazi na odmor, a ima i mojih vršnjaka – priča Sunčica pokazujući zgradu osnovne škole koja je još uvek u dobrom stanju, i koju mladi koriste samo u toku leta.