Ponovo demonstracije muslimana u Atini

Od našeg dopisnika

Atina, 30. maja – Bez sukoba sa snagama reda, bez nasilja, ali gnevno i opominjuće, više od hiljadu muslimana demonstrirali su u petak uveče centralnim atinskim ulicama. U parolama koje su nosili pozivali su na zaustavljanje rasizma i poštovanje Boga koji je „jedan i veliki”, zahtevali su od grčke policije izvinjenje zbog povrede Kurana koje je pre deset dana, naročito tokom prošlog vikenda, izazvalo žestoke sukobe u glavnom grčkom gradu.

Incident u kome je policajac, prilikom rutinskog pregleda u jednom kafiću, čiji je vlasnik Sirijac, pre deset dana pocepao Kuran, zapalio ga i zatim zgazio, pokrenuo je lavinu negativnih emocija među muslimanskom emigracijom. Izazvao je nezapamćene nerede u kojima je policija upotrebila suzavac i silu protiv demonstranata iz muslimanskih zemalja koji su palili automobile i razbijali izloge prodavnica i banaka u centru Atine. Prošlog vikenda u neredima je povređeno desetak ljudi, emigranata i policajaca, 47 je završilo u zatvoru ali su, istovremeno, militantne desničarske i neonacističke grupe to iskoristile kao povod za svoje divljanje, paljenje muslimanskih stanova, otvorenu provokaciju koju su pokušali da prebace na teret „ došljaka”.

Grčka policija je pokrenula istragu i obećala da će, ukoliko je bilo prekršaja, policajac biti kažnjen. Međutim, do sada je jedino saopšteno da je do cepanja Kurana došlo zato što je policajac koji je upao u kafić mislio kako je u stranice knjige i celofan bila zamotana droga. Međutim, muslimani u Atini, a ovde ih je oko sto hiljada, ne odustaju od svojih zahteva za izvinjenjem.

„Ne želimo sukobe, ali želimo rešenje kroz dijalog“, poručio je Ahmet Moavia, lider Grčkog foruma emigranata. Organizacija koja zvanično predstavlja emigrante u Grčkoj odbila je učešće u protestima s motivacijom da ne žele tenziju u gradu u kome i oni žive. Međutim, oni podsećaju da muslimanski živalj u Grčkoj, a njih je sa Albancima u celoj zemlji oko milion, imaju pravo da, kako je rečeno, konačno dobiju džamiju u Atini čija se izgradnja, inače, zbog žestokog protivljenja domaćeg pravoslavnog stanovništva, koje u Grčkoj čini 97 procenata, odlaže već godinama.

U strahu da se ne ponovi prošlonedeljna slika, pojačani odredi policije obezbeđivali su juče centar grada, na desetine policajaca na motorima patrolirale su okolnim ulicama. Pored demonstracija muslimana, kojima su se pridružili i simpatizeri iz levo orijentisanih partija, u isto vreme su se održavali i protesti ultra desničara koji se protive naglom porastu emigranata u glavnom gradu. Prema saopštenju policije, sem nekoliko sporadičnih sukoba, nije bilo većih incidenata i demonstracije su prošle mirno.

Inače, opozicione partije su i ove događaje iskoristile za svoju anti-vladinu kampanju u okviru priprema za izbore za Evropski parlament koji se održavaju iduće nedelje. Lider opozicione PASOK partije, Jorgos Papandreu poručio je da je sve što se dešava na ulicama Atine poslednjih dana samo potvrda da vlada nema plan emigracione politike, podsetio da emigranti u teškim uslovima žive u gradskim getima, da im treba pružiti priliku da se uključe u društvo, da muslimanima treba ispuniti obećanje i izgraditi džamiju i pomoći im da ne žive na socijalnim marginama.

U isto vreme, podsećanja radi, problem sa emigracijom, naročito ilegalnom u Grčkoj postoji već godinama i ni jedna vlada, bez obzira na boje koje nosi, nije uspela da ga reši. Jer, u situaciji kada se uz pomoć naročito sa turske strane, odakle se čamcima uz dobru cenu, ali bez ikakvih garancija, preko mora i grčke granice šalje na hiljade emigranata, jasno je da bez zajedničke evropske emigracione politike i zajedničke pomorske patrole, Grčka sama nije u stanju da spreči sve one koji žele da ilegalno uđu u Evropu. U ovom slučaju, kroz njena vrata i granice samo prošle godine ušlo je 146.337 ilegalaca. Pa, ipak, Grčku stalno bije glas da ne poštuje ljudska prava, da nema fleksibilnu politiku rešavanja statusa emigranata, da birokratija guši prava došljaka, da ih surovo deportuju. Neka u delu svega ima i istine, ali upravo taj nekontrolisani talas emigranata koji traže bolje sutra, najjače udara o grčku obalu koja ne spada u najbogatiju u Evropi. I osim u slučaju onih koji su legalizovali svoj položaj i postali dobra i vredna radna snaga, ilegalna emigracija u tako velikom i nekontrolisanom broju, donela je Grčkoj i mnogo novih problema - zabrinjavajući rast kriminala, razbojništvo koje ovde gotovo da nije postojalo, trgovinu narkoticima, prostituciju...

Jasmina Pavlović- Stamenić