Tehnologija u službi muzike

Setimo se Tomasa Edisona i njegovih eksperimenata krajem 19. veka. U to vreme danas popularni daunloud bio je misaona imenica. No, od tada je čovečanstvo mnogo uznapredovalo. Razvoj tehnologije i brojni pronalasci potpuno su promenili način na koji danas slušamo muziku.  

Tokom proteklih decenija, neki muzički snimci postali su simbol značajnih preokreta, pre svega u poimanju i korišćenju tehničkih dostignuća. Ti pioniri pokazali su kako tehnologiju treba staviti u službu muzike. Internet pretraživač MSN nedavno je objavio listu 12 albuma koji su promenili muziku zauvek.

Za nemački sastav „Kraftverk” obično se kažu da su „pioniri elektronske muzike”. Dok su neki muzičari još uvek savladavali električne gitare, „Kraftverk” su pravili elektronsku muziku koristeći sintisajzere. Čak su i svoje glasove modifikovali prihvatajući oberučke mogućnosti elektronike. A sve to na albumu „Autobahn” iz 1974. godine, poznatom i po tome što je prilikom snimanja korišćen „Minimoog” sintisajzer.

Džef Dauns i Trevor Horn, koji su stajali iza imena „The Buggles”, igrali su se sa novim tehnologijama u muzici. Album ove muzičke postave „Adventures in Modern Recording” iz 1982. godine označio je prekretnicu jer je prvi put korišćen polifoni sempler (mogućnost sviranja više od jedne note istovremeno). Iako njihovi eksperimenti nisu naišli na komercijalni uspeh, kombinacija sintisajzera i ranog semplovanja utrla je put uspehu grupa koje su se kasnije pojavile.

Do kraja osamdesetih tehnologija je toliko uznapredovala da je mnogo ploča moglo biti semplovano ili lupovano kako bi se uklopile u novi ritam. To je bila osnova za mnoge hiphop albume. Trio „De La Soul” je na ploči „3 Feet High and Rising” iz 1989. godine predstavio vrhunske domete novog stila. „Umontirani” „Steely Dan”, „Funkadelic” ili „Hall & Oates” u numere ovog trija dali su orijentir narednim generacijama rep muzičara.

Legenda soula Stivi Vonder objavio je 1973. ploču „Innervisions”. Zvučne etape, sintisajzeri… samo su neki detalji muzičkih novotarija koje su se mogle čuti na ovom albumu. Stivi je svirao sve instrumente na pola ploče. U psihodeličnoj numeri „Too High” iskoristio je sve mogućnosti elektronike što je rezultiralo zadivljujućim efektom.

(/slika2)„Rastezanje” vremena je tehnika koja omogućava da se sempl ubrza ili uspori, a da se pri tome zadrži originalna visina tona. I dok su se neki muzičari u prošlosti trudili da po svaku cenu izbegnu korišćenje ovog efekta, mladom američkom hiphop muzičaru Kanijeu Vestu to nije nimalo smetalo, što se čulo na njegovom hvaljenom debi albumu „The College Dropout” iz 2004. godine.

Uz pomoć producenta Tonija Viskontija Dejvid Bouvi je 1977. godine snimio veoma uticajan album „Low”. Ova ploča izdvojila se iz mora drugih izdanja zbog korišćenja tzv. gated reverb efekta, što je doprinelo da se dobije zvuk kamerne muzike kreiran na bubnjevima. Mnogi producenti su, navodno, zvali Viskontija i raspitivali se kako je došao do tog zvuka, međutim, on je odbio da otkrije svoje metode.

„Fantastična četvorka” – „Bitlsi” prvi put su 1967. godine snimali na četiri kanala. To je Lenonu, Makartniju, Harisonu, Staru i producentu Džordžu Martinu otvorilo mogućnost eksperimentisanja. Rezultat je bio bogatiji i uzbudljiviji zvuk u odnosu na prethodne ploče. U pitanju je legendarni album „Sgt. Pepper`s Lonely Hearts Club Band”. Ploča je prepoznatljiva i po zvuku, nalik flauti, koji je snimljen na klavijaturama, a sve zahvaljujući „Mellotron” sempleru.

Korišćenje više mikrofona prilikom snimanja orkestara dalekih tridesetih godina prošlog veka nazvano je „zvučni zid”. Trideset godina kasnije to je obilato koristio producent Fil Spektor. On je svoj zvučni zid kreirao tako što je nekoliko muzičara unisono sviralo iste deonice, na taj način potpuno iskoristivši mogućnosti mikrofona i stvarajući snažan, pun zvuk. Taj Spektorov zvuk može se čuti na albumu „A Christmas Gift For You” iz 1963.

Britanski muzičar Džon Martin doprineo je popularizaciji efekta nazvanog „ehopleks”. Na albumu „Stormbringer” iz 1970. godine pokazao je otvorenost prema novim tehnologijama. Kreirao je odloženi zvuk, nalik ehu i dobio je muzičke deonice toliko unikatne, koje kao da dolaze iz pećine.   

Pionir daba Ozborn Radok, poznatiji kao King Tubby, od studijskog inženjeringa krajem šezdesetih godina napravio je umetničku formu, a mikseta mu je služila kao glavni instrument. Svet je upoznao sa tehnikom snimanja koja omogućuje da se eho snimi uz odjek da bi se kreirao „prostran” zvuk, pun basova. A 1976. godine objavljen je album „King Tubby Meets Rockers Uptown” čiji je autor Augustus Pablo.

Kada su se pojavili osmokanalni, 16-kanalni i 24-kanalni studiji, to je omogućilo svim multiinstrumentalistima da albume snime sami. Majk Oldfild je na najbolji način iskoristio nove tehnologije na konceptualnom albumu „Tubular Bells” iz 1973. godine. Oldfild je odsvirao većinu instrumenata na ploči (više od 20), stvorivši pravi saundtrek raspoloženja.

„Led cepelin” su pre četiri decenije objavili album prvenac „Led Zeppelin”. Većina pop ploča do sredine šezdesetih bile su monofone (jednozvučne), a već početkom sedamdesetih pop izdanja objavljivana su u jednokanalnim i dvokanalnim (stereo) verzijama. Mnoge ploče iz šezdesetih, koje se danas mogu nabaviti u stereo varijanti, originalno su bile monofone dok nisu napravljene „lažne stereo” verzije. A debi album „Led cepelina” bio je objavljen u stereo sistemu, što ga, za to vreme, čini maltene jedinstvenim.