Koko Šanel ponovo u Veneciji

Venecija – Na čuvenom venecijanskom kupalištu (ostrvu) Lido nedavno je održan specifičan omaž Koko Šanel.Ispred hotela „Ekscelzior”, stilista poznate modne kuće „Šanel” Karl Lagerfeld priredio je modnu reviju koju je posvetio gospođici Koko i njenoj strasti prema Veneciji. Atmosfera dvadesetih godina prošlog veka oživljena je na peščanoj plaži hotela koji je u to vreme predstavljao omiljenu metu aristokratskih porodica.

Neumorni Lagerfeld, koji je već 26 godina na kormilu kuće, odlučio se za faraonski aranžman revije. U blagom svetlu zalazećeg sunca, između luksuznih kabina i platnenih zaklona od sunca, ovoj spektakularnoj reviji prisustvovalo je trista pedeset odabranih zvanica: svi ogrnuti šalovima sa oznakom „SC”, simbolom legendarne modne kuće, udobno smešteni na prugastim ležaljkama i okruženi uglađenim konobarima koji su diskretno nudili raznorazne đakonije. Svojom novom kolekcijom „Krstarenje 2009–2010” (Croisière2009–2010), Lagerfeld je sa predstavio venecijansko poglavlje iz života slavne kreatorke.

Vez inspirisan vizantijskim mozaicima

(/slika2)Na pasareli dugoj 150 metara smenjivale su se poznate manekenke (u defileu je učestvovalo pedesetak modela) obavijene blistavim, drapiranim haljinama na kojima je dominirala zlatna i crvena boja, sa cipelama u obliku gondole i štiklama koje prate formu čaša sa postoljem za „martini”. Prugasti kupaći kostimi bili su uglavnom u belo-crvenoj kombinaciji. Zatim, asocijacije na karneval u Veneciji, sa maskama i širokim crnim mantilima. Crni šifon i bela čipka. Tuga i zavodljivost. Poznati top model osamdesetih godina Tatjana Patiz jeu haljini od bele čipke koja kao da upravo stiže iz Viskontijevog filma „Smrt u Veneciji”. I uniforme dečaka u mornarskom odelu, takođe, evocirale su stil iz pomenutog Viskontijevog filma (snimljenog po kratkom romanu Tomasa Mana). Sve je dopunjeno sjajnim vezovima inspirisanim vizantijskim mozaicima, bujicama bisernih ogrlica i broševima u obliku lavljih glava, sličnih onim venecijanskim, simbolima duždevskog grada.

Da bi realizovao ovaj događaj, Lagerfeld je, pored pariskih revija, tokomčitave godine angažovao brojne saradnike i bavio se iscrpnim istraživanjima. „Da, istina je, ja sam nenormalan, imam energiju na prodaju”,izjavio je kreator smešeći se iza kulisa. Venecija, tako lepa i tako nestvarna, predstavlja fundamentalnu etapu u istoriji Koko Šanel. U stvari, Koko je ovde, obilazeći crkve i muzeje otkrila italijansko slikarstvo, od Tintoreta do Karpača, od Parmiđanina do Tijepola. Baš ovde je rođena njena strast prema crvenoj boji, baroknoj dekoraciji i zlatastim vizantijskimmozaicima koji su bili inspiracija za njen nakit.

Ruska votka i francuski parfem

(/slika3)Venecijanska bajka za Koko počinje dvadesetih godina, kada, u nameri da lakše preboli smrt svog ljubavnika Artura Boja Kapela, stiže sa prijateljima na Lido. Tokom šetnji Venecijom, u bazilici svetog Marka zaustavlja se ushićena vizantijskim mozaicima, koje će kasnije reprodukovati u svojim kreacijama. Naime, baš u Veneciji Koko počinje da dizajnira svoju prvu kolekciju nakita. Druži se i sa osnivačem čuvenog Ruskog baleta Sergejom Đagiljevom i predaje se kratkoj, ali intenzivnoj vezi (šest neverovatnih sedmica) sa kompozitorom Igorom Stravinskim. Iako kratkotrajna, ova strast je uspela da obeleži njen život. Nakon prvog boravka u Veneciji (1919), Koko se često vraćala ovom fascinantnom gradu, u kojem su na ostrvu San Mikele, jedan u blizini drugog, sahranjena dva prijatelja, Đagiljev i Stravinski.

Ljubavna priča između Koko i Stravinskog (bez obzira na izvesna hronološka i činjenična neslaganja brojnih biografa), ovekovečena na filmskom platnu, zatvorila jeovogodišnji Kanski festival. Stoga (pretpremijerno) prisustvo na reviji glumice Ane Muglali, koja se u filmu „Koko Šanel i Igor Stravinski” pojavljuje u ulozi slavne francuske stilistkinje, nije nimalo iznenađujuće. Kao na filmu, Pariz i Venecija, Koko, Đagiljev i Stravinski stalno se prepliću: Koko je prvi put ugledala ruskog kompozitora u Parizu 1913, na skandaloznoj premijeri paganskog baleta „Posvećenje proleća”, za koji je muziku komponovao Stravinski po narudžbiniimpresarija Đagiljeva. Koko, koja je jednom prilikom izjavila da je ljubav lepa samo u romanima, upoznaje Stravinskog šest godina kasnije, najverovatnije zahvaljujući obostranom poznanstvu sa Đagiljevom. Tako je započela jedna od brojnih ljubavi ove krhke dame, koja je stvorila stil koji je, oslobodivši žene steznika i drugih prisila tadašnje epohe, odoleo i još odoleva konstantnim promenama i hirovima u svetu mode.