Test za „Obama motors”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 2. juna –Kad bi neki „vanzemaljac” dobio zadatak da po vozilima proceni gde se obreo, iz Vašingtona bi nalogodavcima poslao pogrešan raport. Izvestio bi ih da se našao – u Japanu, a ne u Americi, jer ovde mahom promiču kola sa oznakama firmi iz Zemlje izlazećeg sunca.

Takva okolnost prevazilazi domete naučne fantastike. Tačnije – ukazuje na glavni problem plana šefa Bele kuće Baraka Obame za spasavanje bankrotirane „ikone” američke autoindustrije „Dženeral motorsa” (Dži Em): kako privoleti ovdašnje potrošače da se priklone domaćem proizvođaču koji traži izbavljenje od države, kad su već ustanovili da im strane marke više odgovaraju?

Poznavaoci smatraju, naime, da je predsednikova akciona ekipa obavila tek lakši deo posla time što ulaže 50 milijardi budžetskih dolara u reorganizaciju i modernizaciju detroitskog giganta. Država jeste, konstatuju, postala većinski vlasnik (60 odsto vrednosti deonica) Dži Ema – zbog čega „Volstrit džornal” danas tu kompaniju naziva „Obama motors” – ali je „krajnje neizvesno” kako će ta vlasnička transformacija proći na uzdrmanom tržištu.

Svestan rizika, Obama je juče poručio da ni on, niti iko iz njegovog tima ima pretenziju da upravlja poslovnim potezima Dži Ema, već da firmu treba da reafirmišu profesionalci. Ali, država je već izvršila promenu kompanijskog rukovodstva i pretpostavlja se da će se potruditi da kontroliše utrošak sredstava iz džepa poreskih obveznika koji, po anketama, nisu pokazali sklonost da finansiraju oporavak lokalne autoindustrije kojoj zameraju da se oglušivala o njihove potrebe i napredak globalne konkurencije.

Dodatna teškoća za vladin plan vidi se u „sukobu činjenica”. Preciznije: kako će se uskladiti politički kurs da se proizvode kola sa smanjivanjem i potrošnje goriva i zagađivanja vazduha, a da istovremeno ostvare profit. Procenjuje se, naime, da Amerikanci većma nisu skloni promeni običaja, a da su se oni koji to jesu – već priklonili praktičnijim stranim modelima.

M. Pantelić

-----------------------------------------------------------

Po 11. poglavlju

Dži Em se preuređuje po poglavlju 11 iz američkih propisa o bankrotstvu, koje – daje prednost reorganizaciji firme, s ciljem da ponovo „stane na noge”, nad likvidacijom posrnule kompanije. U tome se ovdašnji proces razlikuje, napominju poznavaoci, od postupaka u većem delu Evrope gde se mahom podrazumeva ukidanje preduzeća koje ne može da ispunjava finansijske obaveze.

Procene nisu jednoglasne ni među ovdašnjim stručnjacima. Jedni ukazuju da „nije pravično” da svi (poreski obveznici) ispaštaju za pojedinačne poslovne promašaje. Drugi kažu da bi još nepravičnije bilo kad bi propali „oslonci sistema”, pa da je bolje da „se iskušenja podmire tamo gde je naplata mogućna, nego da se unište neplatiše koje bi za sobom mnoge nedužne povukle na dno”.