I Arapkinje se razvode

Od našeg specijalnog izveštača
Dubai, maja – Slučaj osmogodišnje devojčice iz Onaiza, centralnog regiona severno od Rijada, čiji je brak sa sredovečnim čovekom ovih dana konačno poništen, a koji je privukao veliku međunarodnu pažnju brojnih medija samo je uvod u priču da su u zabludi oni koji misle da se „večni zaveti” u islamu ne raskidaju, odnosno da se Arapkinje ne razvode. Naprotiv, statistika čije brojke neumitno, iz godine u godinu, pokazuju uzlazni trend u ovoj oblasti, pruža nepobitne dokaze da žene čije samo oči vire ispod vela polako ali sigurno razbijaju mengele surovih porodičnih i bračnih običaja sa vekovnom tradicijom. Za poslednjih dvadeset godina stopa razvoda u zemljama Zaliva sa 25 procenata skočila je na 60.

Muški gresi

S druge strane, sudbina nejakog devojčurka koji je tek zakoračio u bezbrižno detinjstvo, a koju joj je u potaji namenio otac prodavši je kao mladu vremešnom prijatelju za osam hiljada dolara na ime zaostalog duga, ne bi se razlikovala od mnogih drugih (u Saudijskoj Arabiji venčanje sa maloletnicom je sasvim normalno) da nije bilo uporne majke. Sudije koje su dva puta odbijale da pedesetogodišnjeg Saudijca liše treće, najmlađe, žene, koja je, po dogovoru bila u obavezi da „konzumira” brak tek pošto postane punoletna, nesrećna majka je uz pomoć dobrog advokata uspela da ubedi da presude u devojčinu korist ali tek pošto je mladoženja pristao na pogodbu.

Kako će proći najnovija brakorazvodna parnica koju je povela jedna starija žena sa jugozapada Arabije, a koja je zbog bizarnog povoda dospela u javnost, ostaje tek da se vidi. Pedsetogodišnjakinja iz sela Khamis Mušajat odlučila je da posle tri decenije provedene pod istim krovom napusti kuću i ode od znatiželjnog muža duboko uvređena što je on u jednom intimnom trenutku tražio od nje „da joj vidi lice”. Tim povodom štampa piše da je reakcija žene iz tog kraja „sasvim normalna” s obzirom na to da su one sve vreme „zabrađene” od glave do pete i da nikada ne skidaju veo. Drugim rečima, muž pojma nema kako izgleda ne samo lice već i celo golo telo nijedne od četiri žene na koje ima pravo po svetoj knjizi Kuranu i sa kojima može da spava svake noći ili po „rotirajućem” sistemu.

O tome zašto se Arapkinje, u principu, najčešće razvode u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je uvreženi kod oblačenja daleko labaviji te dozvoljava da žene šetaju i gologlave nedavno je javno progovorila poznata advokatica i bračni savetnik pri parlamentu Dubaija Vidad Lutah, koja ne skida maramu sa glave što znači da poštuje veru, ali......

U svom prvencu „Tajne seksualnog čina u braku”, Lutahova je na osnovu svoje šestogodišnje prakse, na 221 strani (u sedam poglavlja) iznela na svetlost dana intimne priče neuspešnih i seksualno neusaglašenih bračnih parova što joj je, kad je knjiga objavljena, donelo epitet „nevernice” i „grešnice” od dela muške javnosti ogorčene što o tome uopšte priča. Jer, za dobar deo Arapa to je tabu tema i naprosto je neshvatljivo da žene govore o tome.

Legalizacija silovanja u braku  

Lutahova, koja je dobila i zvanično priznanje za svoje delo na čiji se prevod sa arapskog na strane jezike tek čeka, već je jednom „zabola prst u oko” konzervativcima i farisejima kada je pre nekoliko godina javno zagovarala da se školski program dopuni predmetom seksualno vaspitanje.

Mnoge Arapkinje postale su svesne da seks treba da bude govor dva tela a ne samo kada se njemu ćefne i kada se „prave” potomci, pa site muške sebičnosti, grubosti i bahatosti bez glasnog vapaja „dodirni me nežno”, ohrabrene pozitivnim promenama u društvu, traže razvod dok još nije kasno.

Nažalost, to nije slučaj sa Avganistankama koje pripadaju šiitskoj zajednici i koje je promenjeni porodični zakon odnedavno bukvalno bacio u teško seksualno „ropstvo”.

Uz potpis i blagoslov predsednika Hamida Karzaija, a na zgražavanje Zapada i ostalog naprednog sveta (predsednik Barak Obama, po navodima američke štampe, nazvao ga je čak „gnusnim”) žene u braku su u obavezi (po članu 132) da spavaju sa muževima najmanje svake četvrte noći. Te prisile može da ih spasi samo neka bolest ili povreda, inače, ako se, ne daj bože, usprotive i odbiju muža, gospodar tuđeg tela ima pravo da im uskrati hranu. Jer, kako je to mirno obrazložio jedan od tamošnjih verskih vođa, seksualna potreba muškarca za ženom ravna je potrebi za jelom. Uostalom, zašto se muškarci i žene uzimaju ako nemaju potrebe za seksom. Bez toga, kaže, oni su kao brat i sestra.

Ova bukvalna legalizacija silovanja u braku, na koju je predsednik Karzai pristao ne bi li se kažu dodvorio šiitskim glasačima pred predstojeće izbore, ali čiju će „opravdanost”, po njegovoj preporuci a pod pritiskom zapadnih saveznika, nadležni organ, kako je najavio, ponovo razmotriti, obogaćena je još nekim biserima.

Kao u doba kada su talibani držali vlast, tako i sada, vraća se na snagu odluka da se žene ne smeju pojavljivati u javnosti bez burki i uz obaveznu pratnju muškaraca.

Kada je oko dve stotine Avganistanki sakupilo hrabrost i izašlo, nešto kasnije, na ulice sa zastavama i transparentima da protestuju protiv ovih necivilizacijskih normi surovo sankcionisanih u bračnim i porodičnim odnosima, najtužnija slika koja je potom obišla svet jeste ta da su najglasniji kritičari tog okupljanja bile upravo druge žene. Policija je morala da brani demonstrantkinje od razularene gomile bradatih muškaraca koji su, podržani od žena kritičara, besno uzvikivali „pseta” i „sluge hrišćanske”.