Srbija napredovala u saradnji s Hagom

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 4.juna – Solidan stepen međunarodne usaglašenosti a pogotovu razumevanja za dosadašnje učinke Srbije– postignut je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde je to prilično retka pojava u razmatranjima dostignuća saradnje Beograda s Haškim tribunalom. Svi govornici su konstatovali, naglašeno ili suzdržanije, da je Srbija napredovala u toj kooperaciji, ali i da kao „ključna” preostaje obaveza da se Hagu izruče Ratko Mladić i Goran Hadžić.

Nije, dakle, sve gotovo. Ali utisak je da se sve strane– i neposredno zainteresovane i one koje bi da se više posvete drugim izazovima međunarodne pravde– zalažu da se slučaj bivše Jugoslavije privede kraju, u ovom pogledu, na način koji bi ojačao ulogu organa i principe svetske organizacije, a istovremeno i doprineo stabilizaciji prilika na Balkanu.

U tom smislu je bilo intonirano i izlaganje šefa misije Srbije pri UN Feodora Starčevića (koji je juče predao akreditive generalnom sekretaru Ban Ki Munu). Naglasio je, uz ostalo, da je Beograd rešen da nastavi saradnju, na koju je u izveštajima nadležnih u UN pozvan, i uhapsi preostala dva begunca. Kao i da će Beograd i dalje ulagati napore da saradnju saradnju s Hagom privede uspešnom kraju.„Ova sednica se ispostavila kao dobar momenat za Srbiju”, izjavio je dopisniku „Politike” Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom i član naše delegacije na sednici Saveta. „Lepo je bilo predstavljati državu koja je ovde, na neki način, pohvaljena”, dodao je.

U ovom trenutku, nismo mogli da od glavnog haškog tužioca Serža Bramerca dobijemo pozitivniji izveštaj, naglasio je. „Čini mi se da je načinjen važan proboj, bez želje da budem previše optimističan i da budim lažne nade, imam osećaj da možemo da se nadamo dobrim vestima iz Brisela, sa ministarskog sastanka EU u Briselu”, kazao je za „Politiku”. Najavu u istom smislu dao nam je i Starčević.

Bramerc je u prethodno dostavljenom izveštaju Savetu naznačio da ocenjuje da su Mladić i Hadžić „na dohvat” srpskim vlastima. I ovoga puta je naznačio važnost njihovog hvatanja. Uz to je ocenio da su „negativne izjave” kojima je u Beogradu propraćena nedavna pravosnažna haška presuda (Veselinu Šljivančaninu) u „protivrečnosti sa aktuelnom politikom srpske vlade i obeshrabruju one koji bi trebalo da svedoče”. 

Iz diplomatskih krugova se čuje ocena da je, među neuobičajenostima, najilustrativnije priznanje srpskom učinku stiglo od britanskog predstavnika. Američka delegatkinja Rozmari di Karlo, preuzeta iz prethodne administracije, bila je osetno uzdržanija od medijskih nagoveštaja u Beogradu, povodom potpisa šefice diplomatije na izveštaj da Srbija sarađuje s Hagom i da ovdašnji Kongres treba da vlastima Srbije odobri dosad zamrznutu finansijsku pomoć (čiji je iznos neuporedivo manji od političkog značaja). „Pozivamo sve države da sarađuju s Hagom”, rekla je Rozmari di Karlo, prozivajući i Hrvatsku. „Odajemo priznanje naporima koje čini Srbija da uhvati i izruči preostale optužene, kao što je to učinila transferom Radovana Karadžića prošlog jula”, rekla je i dodala da SAD poziva Srbiju da locira, uhvati i prebaci (u Hag) dva preostala begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, čije je hapšenje od ključnog značaja za okončavanje mandata Tribunala.

Ruski predstavnik Vitalij Čurkin je pozdravio napredak Beograda u saradnji s Haškim tribulanom za koji je rekao da rad treba da završi u roku. Prebacio je pojedinim zemljama, ne i Srbiji, nedovoljnu kooperaciju s tim organom UN.

Predsednik Haškog tribunala Patrik Robertson je u uvodnom izlaganju istakao da bi „mrlju” u naporima Saveta bezbednosti i samog suda predstavljala okolnost da Mladić i Hadžić ne budu uhapšeni. Srbija je, međutim, dobila podršku za napore, koje ulaže, da takve mrlje ne bude.