Jedan grad – dve nedelje dizajna

Septembra prošle godine prestižni britanski časopis za biznis, politiku i kreativnu ekonomiju Monokl proglasio je – posle samo tri godine održavanja – Beogradsku nedelju dizajna najboljom svetskom kreativnom konferencijom, dok se njen osnivač Jovan Jelovac našao među prvih deset „najvažnijih ljudi u oblasti dizajna”. Nije se spominjala Maja Vidaković i njen tim, iako su ona i oni bili karika bez koje ta, otad svetski poznata manifestacija, ne bi bila tako uspešna. Za samo tri godine Beograd je postao zanimljiv autorima i teoretičarima dizajna i arhitekture, privukao je zvezde reklamnih agencija, ozbiljne kritičare i urednike. U Beogradu su otvarane neke od bitnih tema za dizajn. Sve je funkcionisalo dobro, toliko dobro da je bilo (nama) neverovatno. A vest o velikom uspehu je u ovdašnjoj javnosti primljena sa oduševljenjem.

Trebalo je, dakle, da četvrta Beogradska nedelja dizajna (Belgrade design week, 25-31. maj 2009) bude nešto posebno i da pokaže da su pohvale i priznanja zaslužena. Da možemo bolje nego što sami mislimo da smo u stanju. Međutim…

Izgleda da je bilo lakše izboriti se sa teškoćama, nego sa uspehom. Puklo je u trenutku kad su pohvale stizale sa svih strana. I onda smo, u isto vreme i u istom gradu, uglavnom sa istim učesnicima ali na različitim mestima, prisustvovali dvema komplementarnim ali samostalnim nedeljama dizajna. Razlaz i dojučerašnje saradnike niko nije spominjao, ali se osećala napetost u vazduhu.

Poslednjeg ponedeljka maja otvorena je Beogradska nedelja dizajna, u Narodnoj banci Srbije, izložbom angažovanih plakata Saše Vidakovića od kojih su neki nastali u vreme opsade Sarajeva. Ministar kulture je održao govor, a onda su zvanice prošetale nezgrapnom i predimenzioniranom kvaziluksuznom zgradom banke, da bi im se u projekcionoj sali prikazao film o prošlogodišnjem uspehu. Kasnije, iste večeri na drugom kraju grada, na donjem Dorćolu, mnogi od njih su prisustvovali manje glamuroznom i mnogo opuštenijem otvaranju Mikser dizajn ekspa (Mikser Design Expo, 24-29. maj 2009).

Tamo ih je, na nekoliko nivoa zapuštenih industrijskih skladišta, dočekala postavka mlade srpske dizajnerske reprezentacije sa tek završenog Milanskog sajma nameštaja, zatim probrani radovi studenata visokih i viših umetničkih i arhitektonskih škola iz Srbije i regiona, te izložbe poznatih dizajnera i štandovi važnih sponzora i kreativnih agencija. Do kafea na obali Dunava put je vodio kroz silose u kojima je Mia David izložbom Intimnost napravila dramatičan koktel radova ovdašnje mlade generacije grafičkih dizajnera, vizuelnih umetnika, scenskih dizajnera i arhitekata.

Beogradska nedelja dizajna preselila se, dan po zvaničnom otvaranju, u napuštenu secesijsku zgradu nekadašnje robne kuće Kluz, sagrađenu prve decenije prošlog veka. Odande su stizale informacije da su izlagači nezadovoljni organizacijom, da nije bilo struje do pred samo otvaranje, da je bilo mnogo odlaganja i praznog hoda…

(/slika2)Ipak, nije se baš svemu mogla naći mana. Konferencija SPEED² bila je, kao i prethodnih godina, srž manifestacije i veoma uspešna. Predavači su bili mahom grafički dizajneri. Najviše ovacija je dobio Toni Čembers, glavni urednik uticajnog časopisa Wallpaper. Odlično je prošla i prezentacija Markusa Fersa, glavnog urednika onlajn časopisa za arhitekturu i dizajn DeZeen, a i ona našeg Branka Lukića, široj publici poznatog autora nagrađivane ambalaže za VodaVodu. Nije bilo velikih zvezda, kao prošle godine arhitekta Danijel Libeskind, ali su učesnici umeli da uspostave izvrstan odnos sa auditorijumom i da zainteresuju publiku za teme o kojima su govorili.

Treća Peča Kča (Pecha Kucha) noć je opet pokazala da većini naših kreativaca, od arhitekata do dizajnera, još uvek predstavlja problem da govore šest i po minuta o sebi i svom radu sažeto, duhovito i sinhrono sa slajd projekcijama.

U skladištima, na Mikser dizajn ekspu, poslednjeg dana, dodeljene su nagrade časopisa Kvart za mlade dizajnere. Dobili su ih: Dragan Krivokapić za sto/stolicu, grupa KAKO-KO (Vesna Pejović, Jelena Milojević i Milena Jovanović) za komodu sa fiokama TIM&TOM i studio OD-DO arhitekti (Nataša Ilinčić i Jugoslava Kljakić) za fotelju BABA.

I tako, na dva kraja grada, radionice, predavanja i prezentacije nizale su se do duboko u noć. Ali, Beogradska nedelja dizajna nije dosegla nivo prošlih. Kašnjenja, odlaganja, promene termina, vrućina, organizacija koja puca na najosetljivijim mestima dok pritisci rastu…

Mikser dizajn ekspo je, s druge strane, bio šarmantan i opušten. U paklenoj vrućini skladišta ipak su strujale dobre vibracije. Maja Vidaković je imala mnogo razloga da ne skida osmeh sa lica. Ona spontano i nenametljivo raste u nezaobilaznu figuru srpske dizajnerske scene. Ipak, Ekspo je bio više naš nego svetski.

Posle višednevnih trčanja između dve ambiciozne manifestacije, koje su se u mnogo čemu poklapale i preklapale i od kojih ni jedna nije bila savršena, ostaje gorčina. Bez obzira na eventualno dobro mišljenje o sebi, Beograd je ipak premali za dva tako ambiciozna simultana zbivanja. O dizajnu se kod nas premalo raspravlja, misli i argumentovano govori. Ovakva koncentracija i rasipanje energije nisu od koristi ni struci, ni publici, niti institucijama i sponzorima koji podržavaju ovakve događaje i sve drugo što pomaže razvijanju svesti o dizajnu kod nas. A ako bi iko trebalo da zna šta je to timski rad – onda su to svakako dizajneri. Ili smo protekle tri godine živeli u pogrešnom ubeđenju da smo bar malo deo sveta i da smo bolji od sebe samih.