Sezonske radnice čuvaju decu u igraonicama

Ima ih u gotovo svakom kraju prestonice, pogotovo u stambenim naseljima. Neke su toliko zapuštene i neprovetrene da pre podsećaju na noćni klub za odrasle nego na dečji kutak, dok pojedine blistaju punim sjajem. Inspektori ih obilaze tek kad im uđu u trag, jer je većina njih, nažalost, registrovana drugačije a ne onako kako treba – pod imenom igraonica za decu.

Ne postoji zvaničan registar u kojem bi tačno moglo da se sazna koliko ih zapravo ima. Vlasnici nekoliko najstarijih prestoničkih odaja za zabavu mališana tvrde da ih ima stotinak, dok se na internet stranicama pod nazivom „igraonica” oglasilo otprilike njih dve stotine.

Luksuzne prostorije u kojima borave klinci nude specijalne zabavne programe, hranu i piće i posebne sobe za roditelje, dok su skromnije igraonice neretko stambeni prostori pretvoreni u sobe za igru.Roditelji ipak nemaju nikakvu garanciju da su ova sobna igrališta bezbedna i čista. U većini igraonica non-stop rade rashladni uređaji, prozori su retkost, a mališani moraju da budu bez obuće dok trčkaraju kroz lavirinte.

U Gradskoj sanitarnoj inspekciji, koja je na neki način zadužena da kontroliše rad ovih objekata, kažu da ih inspektori dobrovoljno obilaze.

– Dovijamo se na različite načine, pa tako recimo putem letaka koje vlasnici ostavljaju gde god stignu saznajemo gde se otvorila nova igraonica. Do sada nismo imali primedbi roditelja na čistoću, ali su inspektori u toku kontrole nailazili na sitnije nedostatke, kao što je higijena u sanitarnom čvoru koji mora biti odvojen od dečjeg – objašnjava dr Zoran Panajotović, načelnik sanitarne inspekcije.

On dodaje da su meta inspektora pogotovu one kuće zabave koje imaju svoje proizvodne kuhinje ili na neki način posluju sa hranom. Za kontrolu rada ovih objekata koji u svom sastavu imaju ugostiteljski odeljak zaduženi su i gradski turistički inspektori, koji kako kažu, do sada nisu imali pritužbi na rad ovih dečjih kutaka.

Zanimljivo je, ističe naš sagovornik, kako vlasnici igraonica „krste” objekte u kojima borave deca različitih uzrasta.

– Registruju se pod različitim nazivima: ustanova za boravak dece, rođendaonice, igraonice, uslužna radnja za proslavu dečjih rođendana, preduzeće za turističko-rekreativnu delatnost… Međutim, i pored njihove snalažljivosti, prilikom izlaska na teren inspektori dosad nisu imali pritužbi roditelja na stanje niti je bilo zahteva za sudiju za prekršaje. Ako neki sugrađani imaju zamerke mogu da se jave dežurnim inspektorima pozivom na broj telefona 313-0886 od osam do 21 čas – objašnjava Panajotović.

Ono što majke i očeve možda i najviše zanima jesu bezbednosni standardi, koji ipak nisu formalno regulisani.

U igraonici „Puf puf”, jednoj od najstarijih kuća koja već šest godina ugošćuje klince i klinceze, kažu da roditelji najpre traže garanciju za detetovu bezbednost.

– Sanitarni inspektoru su nas posećivali u nekoliko navrata i dosad nisu imali nijednu primedbu na čistoću ili bezbednost. Otkako su vrata ove kuće otvorena, nije zabeležena nijedna nezgoda. U svakoj ozbiljnoj, pravoj kući za igru mališana kao što je naša, ćoškovi i svaki stub moraju da budu obloženi sunđerom, a lavirint ograđen sigurnosnom mrežom. Kutak za bebe pogotovu treba da bude bezbedan – objašnjava Sandra Mikec, menadžer igraonice „Puf puf”.

Interesantan je i pomalo zastrašujući podatak da u prostorima ovog tipa bezbednost dece zavisi isključivo od same igraonice i opreme u njoj. Klince uglavnom čuvaju devojke kojima je to sezonski posao. Većina njih nije završila valjanu školu za ovu vrstu posla, a ponekad ih i nema toliko koliko mališana može da se sjati na žurku. U nijednoj kući za razonodu ovog tipa nije zaposlen medicinski radnik, a u sanitarnoj inspekciji tvrde da nemaju uticaj na izbor kadrova i vaspitačica, jer to zavisi isključivo od poslodavaca.

Vlasnici nabavljaju opremu iz inostranstva, rekviziti su uglavnom opremljeni po zapadnim standardima, iako ima nekih kutaka u kojima nije sve prilagođeno dečjem uzrastu. Tako recimo, u pojedinim starim voždovačkim igraonicama nijedna stolica nema sigurnosnu zaštitu, a umesto gumenog tepiha, mališani se valjaju po brodskom podu. Prašina je traljavo obrisana, igračke nisu očišćene već izvesno vreme jer se na njima vide tragovi hrane, a u istoj toj prostoriji roditeljima je dozvoljeno pušenje.

Po nekim nepisanim pravilima, kojih se uglavnom pridržavaju igraonice koje mogu da prime veći broj mališana, dezinfekcija i čišćenje rekvizita su deo svakodnevne obaveze. Stara poslovica podseća da je čistoća pola zdravlja, tako da bi i oni manje savesni vlasnici kuća za igru mališana trebalo da vode računa o higijeni u dečjem carstvu da se ono ne bi pretvorilo u rasadnik virusa i bakterija.

M. Brakočević