Сезонске раднице чувају децу у играоницама

Има их у готово сваком крају престонице, поготово у стамбеним насељима. Неке су толико запуштене и непроветрене да пре подсећају на ноћни клуб за одрасле него на дечји кутак, док поједине блистају пуним сјајем. Инспектори их обилазе тек кад им уђу у траг, јер је већина њих, нажалост, регистрована другачије а не онако како треба – под именом играоница за децу.

Не постоји званичан регистар у којем би тачно могло да се сазна колико их заправо има. Власници неколико најстаријих престоничких одаја за забаву малишана тврде да их има стотинак, док се на интернет страницама под називом „играоница” огласило отприлике њих две стотине.

Луксузне просторије у којима бораве клинци нуде специјалне забавне програме, храну и пиће и посебне собе за родитеље, док су скромније играонице неретко стамбени простори претворени у собе за игру.Родитељи ипак немају никакву гаранцију да су ова собна игралишта безбедна и чиста. У већини играоница нон-стоп раде расхладни уређаји, прозори су реткост, а малишани морају да буду без обуће док трчкарају кроз лавиринте.

У Градској санитарној инспекцији, која је на неки начин задужена да контролише рад ових објеката, кажу да их инспектори добровољно обилазе.

– Довијамо се на различите начине, па тако рецимо путем летака које власници остављају где год стигну сазнајемо где се отворила нова играоница. До сада нисмо имали примедби родитеља на чистоћу, али су инспектори у току контроле наилазили на ситније недостатке, као што је хигијена у санитарном чвору који мора бити одвојен од дечјег – објашњава др Зоран Панајотовић, начелник санитарне инспекције.

Он додаје да су мета инспектора поготову оне куће забаве које имају своје производне кухиње или на неки начин послују са храном. За контролу рада ових објеката који у свом саставу имају угоститељски одељак задужени су и градски туристички инспектори, који како кажу, до сада нису имали притужби на рад ових дечјих кутака.

Занимљиво је, истиче наш саговорник, како власници играоница „крсте” објекте у којима бораве деца различитих узраста.

– Региструју се под различитим називима: установа за боравак деце, рођендаонице, играонице, услужна радња за прославу дечјих рођендана, предузеће за туристичко-рекреативну делатност… Међутим, и поред њихове сналажљивости, приликом изласка на терен инспектори досад нису имали притужби родитеља на стање нити је било захтева за судију за прекршаје. Ако неки суграђани имају замерке могу да се јаве дежурним инспекторима позивом на број телефона 313-0886 од осам до 21 час – објашњава Панајотовић.

Оно што мајке и очеве можда и највише занима јесу безбедносни стандарди, који ипак нису формално регулисани.

У играоници „Пуф пуф”, једној од најстаријих кућа која већ шест година угошћује клинце и клинцезе, кажу да родитељи најпре траже гаранцију за дететову безбедност.

– Санитарни инспектору су нас посећивали у неколико наврата и досад нису имали ниједну примедбу на чистоћу или безбедност. Откако су врата ове куће отворена, није забележена ниједна незгода. У свакој озбиљној, правој кући за игру малишана као што је наша, ћошкови и сваки стуб морају да буду обложени сунђером, а лавиринт ограђен сигурносном мрежом. Кутак за бебе поготову треба да буде безбедан – објашњава Сандра Микец, менаџер играонице „Пуф пуф”.

Интересантан је и помало застрашујући податак да у просторима овог типа безбедност деце зависи искључиво од саме играонице и опреме у њој. Клинце углавном чувају девојке којима је то сезонски посао. Већина њих није завршила ваљану школу за ову врсту посла, а понекад их и нема толико колико малишана може да се сјати на журку. У ниједној кући за разоноду овог типа није запослен медицински радник, а у санитарној инспекцији тврде да немају утицај на избор кадрова и васпитачица, јер то зависи искључиво од послодаваца.

Власници набављају опрему из иностранства, реквизити су углавном опремљени по западним стандардима, иако има неких кутака у којима није све прилагођено дечјем узрасту. Тако рецимо, у појединим старим вождовачким играоницама ниједна столица нема сигурносну заштиту, а уместо гуменог тепиха, малишани се ваљају по бродском поду. Прашина је траљаво обрисана, играчке нису очишћене већ извесно време јер се на њима виде трагови хране, а у истој тој просторији родитељима је дозвољено пушење.

По неким неписаним правилима, којих се углавном придржавају играонице које могу да приме већи број малишана, дезинфекција и чишћење реквизита су део свакодневне обавезе. Стара пословица подсећа да је чистоћа пола здравља, тако да би и они мање савесни власници кућа за игру малишана требало да воде рачуна о хигијени у дечјем царству да се оно не би претворило у расадник вируса и бактерија.

М. Бракочевић