Matrjoška čeka spas

Od našeg dopisnika

Moskva, juna, – Čuvena matrjoška, drvena lutka, prvobitno zamišljena kao igračka koja se otvara a iz nje izlaze sve nove i nove (što više, to bolje), bila je tema mnogih svetskih medija protekle nedelje. Matrjoška umire, pisali su „Indipendent”, „Vašington post” i brojni drugi. Vrlo brzo reagovalo je rusko rukovodstvo: predsednik Medvedev je zadužio ministra za trgovinu Viktora Hristenka i prvog vicepremijera Igora Šuvalova, da pronađu rešenje za tu veoma osetljivu granu privrede.

Vlada je izdvojila trideset miliona dolara za kupovinu određene količine matrjoški koje će državni službenici poklanjati kao suvenire, a razmatra se mogućnost da država, bar dok traje kriza, uzme pod kontrolu izvoz matrjoški.

Nikolaj Korotkov, direktor jedne od najvećih proizvođača suvenira „Hohlomska rospis” iz Semjonova, smatra da je krajnje vreme da država nešto preduzme:

– Zbog krize se kupovna moć smanjila, prodaja je niža za 70 posto. Ali to je samo deo problema, matrjoške su samo deo naše proizvodnje – mi imamo i drveno posuđe čija je prodaja pala za 30 odsto. Za sada nismo zaustavili proizvodnju, ali smo je smanjili. Morali smo da skratimo radnu nedelju na četiri dana.

Na pomoć države računa i fabrika „AOFIS” iz Sergijevog Posada koja se smatra „domovinom” matrjoške iako je prvi primerak ove lutke napravljen u Moskvi.

Natalija Gostenkova, komercijalni direktor, ne smatra da je kriza izazvala problem:

– Naše nevolje traju mnogo duže. U Sovjetskom Savezu postojao je potpuno drugačiji sistem prodaje. Država je bila naš glavni kupac, kupovala je vagone naših proizvoda, čuveno posuđe, igračke, matrjoške (one čine samo 10 odsto proizvodnje) i izvozila. Danas tog osnovnog kupca nema. Naše proizvode kupuju uglavnom turisti. Tačno je da je njih, otkad je počela kriza, manje, ali i da nije tako, situacija ne bi bila mnogo bolja.

Prema rečima Gostenkove, čuvena fabrika nije u stanju da se bori sa nelojalnom konkurencijom. Danas postoje stotine malih zanatskih radnji koje proizvode suvenire. Njihova proizvodnja je daleko jevtinija jer su im dovoljni jedan tokar i dva slikara, plaćaju manji ili nikakav porez, nemaju administraciju...

– Ipak, najgore od svega je – kaže Gostenkova – što nemaju pravu tehnologiju. Oni ne vode računa o tome da lipa koja se koristi za izradu suvenira mora da se suši najmanje dve godine, ne trude se da koriste najbolje boje, i sve to rade priučeni umetnici. Zato je njihov proizvod jevtin, a za turiste je to često odlučujući faktor.

– Ovo je prava umetnost, ali i težak rad. Sve se radi ručno, počev od toga da se drvo lipe očisti od kore, pa sve do konačne izrade figurica. Pravih majstora je sve manje i manje. To je prosto misija. Umetnika još i ima, ali tokari nestaju. Naša fabrika je stara 62. godine, a majstori od kojih neki rade 30 pa i 50 godina, odlaze u penziju, a mladih nema. Trudimo se da ih motivišemo ali za to nam je potrebna pomoć države. Tajne majstorstva se predaju s kolena na koleno i izgubiti ih, znači izgubiti nacionalni identitet – kaže Gostenkova.

Zato ne smatra da je rešenje problema jednokratna finansijska pomoć države.

– Potrebna je dugoročna strategija Ministarstva za kulturu, koja bi se bavila negovanjem starih zanata, stimulisanjem mladih da se njima bave. Tek onda bi se moglo govoriti o pomoći. Iskreno, ja nisam više sigurna da se uopšte možemo vratiti na staro – kaže.

Ali nisu konkurenti velikim fabrikama samo mali proizvođači – mnogo su opasniji Kinezi. Na moskovskom Arbatu ili Izmajlovu sve vrvi od kineskih matrjoški. U brzini, „majstori” se zaborave, pa Putin, Medvedev ili Gorbačov često imaju kose oči. Upravo su Kinezi osmislili matrjoške na kojima su naslikani političari i zaradili ogroman novac na Putinu. Oni u poslednje vreme osvajaju i proizvodnju čuvenih drvenih kašika, pa i ostalog posuđa, mada je malo teže kopirati hohlomu, ili gželj. Ali to je samo pitanje vremena, tvrde stručnjaci i predviđaju da će uskoro moskovske prodavnice biti pune falsifikata kao što je to slučaj sa evropskim prestonicama.

-----------------------------------------------------------

Drvena lepotica

Bucmasta lepota-devojka od drveta, sa šarenim šalom, mlađa je nego što se misli. Upravo je navršila 110 godina. Prvu lutku matrjošku (sa osam figura) napravio je 1898. godine tokar Vasilij Zvjozdočkin, a oslikao ih je ruski umetnik Sergej Maljutin. Ko je izmislio ime matrjoška, nije poznato. Već 1900. godine, mlada lepotica krenula je da osvaja Pariz – na svetskoj izložbi je izazvala pravo oduševljenje i od tada ide po svetu kao simbol ruske narodne lepotice. Na prvim matrjoškama je bio vidljiv uticaj ikonopisaca ali su kasnije postajale sve živopisnije. Iako su strancima sve matrjoške jednake, kad se bolje pogleda, one su veoma različite – svaki kraj u Rusiji ima svoj stil i poznavaoci na prvi pogled razlikuju semjonovsku od vjatske ili one napravljene u Sergijevom Posadu.

Ljubinka Milinčić