Матрјошка чека спас

Од нашег дописника

Москва, јуна, – Чувена матрјошка, дрвена лутка, првобитно замишљена као играчка која се отвара а из ње излазе све нове и нове (што више, то боље), била је тема многих светских медија протекле недеље. Матрјошка умире, писали су „Индипендент”, „Вашингтон пост” и бројни други. Врло брзо реаговало је руско руководство: председник Медведев је задужио министра за трговину Виктора Христенка и првог вицепремијера Игора Шувалова, да пронађу решење за ту веома осетљиву грану привреде.

Влада је издвојила тридесет милиона долара за куповину одређене количине матрјошки које ће државни службеници поклањати као сувенире, а разматра се могућност да држава, бар док траје криза, узме под контролу извоз матрјошки.

Николај Коротков, директор једне од највећих произвођача сувенира „Хохломска роспис” из Семјонова, сматра да је крајње време да држава нешто предузме:

– Због кризе се куповна моћ смањила, продаја је нижа за 70 посто. Али то је само део проблема, матрјошке су само део наше производње – ми имамо и дрвено посуђе чија је продаја пала за 30 одсто. За сада нисмо зауставили производњу, али смо је смањили. Морали смо да скратимо радну недељу на четири дана.

На помоћ државе рачуна и фабрика „АОФИС” из Сергијевог Посада која се сматра „домовином” матрјошке иако је први примерак ове лутке направљен у Москви.

Наталија Гостенкова, комерцијални директор, не сматра да је криза изазвала проблем:

– Наше невоље трају много дуже. У Совјетском Савезу постојао је потпуно другачији систем продаје. Држава је била наш главни купац, куповала је вагоне наших производа, чувено посуђе, играчке, матрјошке (оне чине само 10 одсто производње) и извозила. Данас тог основног купца нема. Наше производе купују углавном туристи. Тачно је да је њих, откад је почела криза, мање, али и да није тако, ситуација не би била много боља.

Према речима Гостенкове, чувена фабрика није у стању да се бори са нелојалном конкуренцијом. Данас постоје стотине малих занатских радњи које производе сувенире. Њихова производња је далеко јевтинија јер су им довољни један токар и два сликара, плаћају мањи или никакав порез, немају администрацију...

– Ипак, најгоре од свега је – каже Гостенкова – што немају праву технологију. Они не воде рачуна о томе да липа која се користи за израду сувенира мора да се суши најмање две године, не труде се да користе најбоље боје, и све то раде приучени уметници. Зато је њихов производ јевтин, а за туристе је то често одлучујући фактор.

– Ово је права уметност, али и тежак рад. Све се ради ручно, почев од тога да се дрво липе очисти од коре, па све до коначне израде фигурица. Правих мајстора је све мање и мање. То је просто мисија. Уметника још и има, али токари нестају. Наша фабрика је стара 62. године, а мајстори од којих неки раде 30 па и 50 година, одлазе у пензију, а младих нема. Трудимо се да их мотивишемо али за то нам је потребна помоћ државе. Тајне мајсторства се предају с колена на колено и изгубити их, значи изгубити национални идентитет – каже Гостенкова.

Зато не сматра да је решење проблема једнократна финансијска помоћ државе.

– Потребна је дугорочна стратегија Министарства за културу, која би се бавила неговањем старих заната, стимулисањем младих да се њима баве. Тек онда би се могло говорити о помоћи. Искрено, ја нисам више сигурна да се уопште можемо вратити на старо – каже.

Али нису конкуренти великим фабрикама само мали произвођачи – много су опаснији Кинези. На московском Арбату или Измајлову све врви од кинеских матрјошки. У брзини, „мајстори” се забораве, па Путин, Медведев или Горбачов често имају косе очи. Управо су Кинези осмислили матрјошке на којима су насликани политичари и зарадили огроман новац на Путину. Они у последње време освајају и производњу чувених дрвених кашика, па и осталог посуђа, мада је мало теже копирати хохлому, или гжељ. Али то је само питање времена, тврде стручњаци и предвиђају да ће ускоро московске продавнице бити пуне фалсификата као што је то случај са европским престоницама.

-----------------------------------------------------------

Дрвена лепотица

Буцмаста лепота-девојка од дрвета, са шареним шалом, млађа је него што се мисли. Управо је навршила 110 година. Прву лутку матрјошку (са осам фигура) направио је 1898. године токар Василиј Звјоздочкин, а осликао их је руски уметник Сергеј Маљутин. Ко је измислио име матрјошка, није познато. Већ 1900. године, млада лепотица кренула је да осваја Париз – на светској изложби је изазвала право одушевљење и од тада иде по свету као симбол руске народне лепотице. На првим матрјошкама је био видљив утицај иконописаца али су касније постајале све живописније. Иако су странцима све матрјошке једнаке, кад се боље погледа, оне су веома различите – сваки крај у Русији има свој стил и познаваоци на први поглед разликују семјоновску од вјатске или оне направљене у Сергијевом Посаду.

Љубинка Милинчић