Jedan zakon za sve komunalce

Javna preduzeća, pa i komunalna, danas su prazna kutija, nemaju svoju imovinu već koriste sredstva u svojini države i praktično su više služba nego preduzeće, jer nemaju pravnu formu privrednog društva. Stoga bi prvi korak u predstojećoj transformaciji trebalo da bude njihova potpuna korporatizacija: upakovati ih u pravnu formu akcionarskog ili društva sa ograničenom odgovornošću. Istovremeno, zakonom o javnoj svojini, ili jednim posebnim zakonom, trebalo bi propisati prenos državnih sredstva koja koriste javna preduzeća u njihovu svojinu da se ne bi donosile pojedinačne odluke za svaku kompaniju, smatra dr Nikola Zelić, suvlasnik konsultantske firme „Faktis” koja ima bogato iskustvo u radu sa komunalnim preduzećima Niša, Novog Sada, Inđije i Beograda.

Ono što nije urađeno kad je donošen Zakon o privrednim društvima, kojim je do poslednjeg trenutaka bila predviđena korporatizacija javnih preduzeća, ali se od tog rešenja odustalo iz političkih razloga, sada bi moglo bi da se obavi, u jednom dahu – jednim zakonom.

Da se ne bi čekalo na donošenje zakona o javnoj svojini, rešenje je u posebnom zakonu o korporatizaciji javnih preduzeća od samo nekoliko članova kojim bi javna preduzeća bila pretvorena u akcionarska ili društvo sa ograničenom odgovornošću.

Time bi prestala i potreba za postojanjem Zakona o javnim preduzećima, a obavljanje delatnosti od opšteg interesa bi se regulisalo posebnom regulativom za određene delatnosti (poput zakona o železnici, telekomunikacijama, putevima, energetici) i novim zakonom o komunalnim delatnostima.

Nakon toga bi, ukazuje Zelić, republika ili opštine donele nove ili izmenile postojeće osnivačke akte za svako javno preduzeće, koji bi imali iste elemente (u pogledu kapitala, organa upravljanja…), kao osnivački akti standardnih preduzeća.

– Upravljanje u javnim preduzećima je neefikasno, a nakon potpune korporatizacije sadašnja javna preduzeća bi dobila organe upravljanja primerene standardnim akcionarskim društvima i društvima sa ograničenom odgovornošću koji bi imali više nadležnosti i odgovornosti, dok bi država obavljala samo ulogu vlasnika – objašnjava Zelić i konstatuje da bi samo potpuno korporatizovana javna preduzeća sa odgovornom i stimulativnom upravom mogla da streme maksimiziranju poslovnih rezultata. Kvalitetno zadovoljavanje potrebe građana i privrede pri tome je preduslov za uspešno ostvarivanje poslovnih rezultata.

Kad dobiju pravnu formu privrednog društva i svoju imovinu, ta preduzeća bi funkcionisala kao i sva druga i postala bi prikladna za bilo koju formu upliva privatnog kapitala, u skladu sa strategijom privatizacije za svako pojedinačno preduzeće, kaže Zelić. Napominje i da bi privatni kapital doprineo povećanju njihove efikasnosti, eliminisanju internih generatora gubitaka i neracionalnosti i predstavljao osnovu za drugačiju politiku cena od dosadašnje – manje uvažavanje socijalno-političkih, a više ekonomskih kriterijuma.

Vesna Jeličić