Један закон за све комуналце

Јавна предузећа, па и комунална, данас су празна кутија, немају своју имовину већ користе средства у својини државе и практично су више служба него предузеће, јер немају правну форму привредног друштва. Стога би први корак у предстојећој трансформацији требало да буде њихова потпуна корпоратизација: упаковати их у правну форму акционарског или друштва са ограниченом одговорношћу. Истовремено, законом о јавној својини, или једним посебним законом, требало би прописати пренос државних средства која користе јавна предузећа у њихову својину да се не би доносиле појединачне одлуке за сваку компанију, сматра др Никола Зелић, сувласник консултантске фирме „Фактис” која има богато искуство у раду са комуналним предузећима Ниша, Новог Сада, Инђије и Београда.

Оно што није урађено кад је доношен Закон о привредним друштвима, којим је до последњег тренутака била предвиђена корпоратизација јавних предузећа, али се од тог решења одустало из политичких разлога, сада би могло би да се обави, у једном даху – једним законом.

Да се не би чекало на доношење закона о јавној својини, решење је у посебном закону о корпоратизацији јавних предузећа од само неколико чланова којим би јавна предузећа била претворена у акционарска или друштво са ограниченом одговорношћу.

Тиме би престала и потреба за постојањем Закона о јавним предузећима, а обављање делатности од општег интереса би се регулисало посебном регулативом за одређене делатности (попут закона о железници, телекомуникацијама, путевима, енергетици) и новим законом о комуналним делатностима.

Након тога би, указује Зелић, република или општине донеле нове или измениле постојеће оснивачке акте за свако јавно предузеће, који би имали исте елементе (у погледу капитала, органа управљања…), као оснивачки акти стандардних предузећа.

– Управљање у јавним предузећима је неефикасно, а након потпуне корпоратизације садашња јавна предузећа би добила органе управљања примерене стандардним акционарским друштвима и друштвима са ограниченом одговорношћу који би имали више надлежности и одговорности, док би држава обављала само улогу власника – објашњава Зелић и констатује да би само потпуно корпоратизована јавна предузећа са одговорном и стимулативном управом могла да стреме максимизирању пословних резултата. Квалитетно задовољавање потребе грађана и привреде при томе је предуслов за успешно остваривање пословних резултата.

Кад добију правну форму привредног друштва и своју имовину, та предузећа би функционисала као и сва друга и постала би прикладна за било коју форму уплива приватног капитала, у складу са стратегијом приватизације за свако појединачно предузеће, каже Зелић. Напомиње и да би приватни капитал допринео повећању њихове ефикасности, елиминисању интерних генератора губитака и нерационалности и представљао основу за другачију политику цена од досадашње – мање уважавање социјално-политичких, а више економских критеријума.

Весна Јеличић