NBS će sprečiti samovolju banaka

Samovolji banaka je, sudeći po jučerašnjoj najavi guvernera Radovana Jelašića, došao kraj. Centralna banka će ih, najkasnije do septembra, propisom onemogućiti da menjaju uslove otplate kredita bez saglasnosti klijenta.

Zato što je novac u inostranstvu pojeftinio, prema računici NBS, od kraja prošle godine bilo je jedino opravdano da banke smanje kamatne stope.

– Propisom će se podsticati dobri poslovni običaji i utvrditi šta se smatra minimumom standardnih uslova poslovanja koje banke primenjuju prema klijentima – rekao je juče Jelašić na konferenciji za novinare.

Banke će biti obavezane, kako je objasnio, da za sve vrste kredita preciziraju valutu u kojoj je kredit indeksiran i kurs po kome se obračunava i naplaćuje, kao i iznos i vrstu kamatne stope, obračun kamata, rokove, uslove i način izmene varijabilne kamate tokom njegove otplate.

Ugovorima će morati da se definišu i uslovi prevremene otplate kredita i način obračuna naknade za tu uslugu.

Obaveza banaka biće, naglasio je Jelašić, da ti podaci budu dostupni klijentima pre zaključenja ugovora o kreditu, kao i da za postojeće kredite obaveštavaju dužnike o izmenama koje moraju da budu u skladu sa ugovorom. To podrazumeva besplatno obaveštenje o promeni kamate sa obrazloženjem i informaciju o stanju kredita.

Retroaktivno povećanje kamatnih stopa koje nije predviđeno ugovorom, na šta se klijenti žale NBS, suprotno je dobroj, fer i javnoj bankarskoj praksi, rekao je guverner. NBS smatra da je to, zavisno od ugovora, nezakonito.

– Izgovor banaka za povećanje marže na odobrene kredite zbog povećanja premije rizika je neprihvatljiv– naglasio je Jelašić.

Guverner očekuje da banke uvaže preporuku NBS i promene odluku o povećanju marži, a na osnovu toga i povećanje kamata na ranije ugovorene kredite.

Narodna banka će, kako je naglasio, i ubuduće tumačiti poslovnu politiku banaka i objavljivati koje banke retroaktivno menjaju marže. Centralna banka će podržavati građane u eventualnom sudskom sporu za obeštećenje zbog nezakonitog podizanja kamata i menjanja uslova otplate kredita, potvrdio je guverner.

B. Dumić

-----------------------------------------------------

Teško ispuniti uslove MMF-a

Po oceni guvernera, biće veoma teško ispuniti kriterijume MMF-a iz kreditnog aranžmana koji se odnose na deficit budžeta u prvom polugodištu ove godine. To će biti, dodao je, među glavnim temama u razgovorima sa misijom MMF-a u Beogradu krajem avgusta.

Ako budžetski deficit bude veći nego što je dogovoreno sa MMF-om to, prema rečima guvernera, znači da neće moći da se automatski povlači druga tranša kredita odobrenog u maju u iznosu tri milijarde dinara. Prva tranša kredita MMF-a, u vrednosti od 788 miliona evra, povučena je krajem maja, a do kraja godine, kako je planirano, trebalo bi da se uplate još dve rate.

Neispunjavanje jednog od uslova iz kreditnog aranžmana Srbije sa MMF-om, kako je naglasio, povlači preispitivanje makroekonomske politike. Uslov MMF-a koji se odnosi na iznos deviznih rezervi biće ispunjen, jer NBS, kako je rekao, poslednjih meseci ne interveniše na deviznom tržištu.

---------------------------------------------------------------

Inflacija pod kontrolom

Guverner do kraja juna očekuje postepeno opadanje međugodišnje stope inflacije i približavanje ciljanoj donjoj granici (7,9 odsto). U trećem tromesečju ove godine očekuje se znatan pad ukupne inflacije, na 0,4 odsto, a na usporavanje najviše će uticati pad cena poljoprivrednih proizvoda i usporavanje rasta regulisanih cena. Guverner je napomenuo i da efekti zamrzavanja zarada i penzija do kraja 2010. znače njihovo realno smanjenje za oko 12 odsto ukoliko inflacija bude po planu. a u slučaju njenog povećanja pad kupovne moći biće još veći.