НБС ће спречити самовољу банака

Самовољи банака је, судећи по јучерашњој најави гувернера Радована Јелашића, дошао крај. Централна банка ће их, најкасније до септембра, прописом онемогућити да мењају услове отплате кредита без сагласности клијента.

Зато што је новац у иностранству појефтинио, према рачуници НБС, од краја прошле године било је једино оправдано да банке смање каматне стопе.

– Прописом ће се подстицати добри пословни обичаји и утврдити шта се сматра минимумом стандардних услова пословања које банке примењују према клијентима – рекао је јуче Јелашић на конференцији за новинаре.

Банке ће бити обавезане, како је објаснио, да за све врсте кредита прецизирају валуту у којој је кредит индексиран и курс по коме се обрачунава и наплаћује, као и износ и врсту каматне стопе, обрачун камата, рокове, услове и начин измене варијабилне камате током његове отплате.

Уговорима ће морати да се дефинишу и услови превремене отплате кредита и начин обрачуна накнаде за ту услугу.

Обавеза банака биће, нагласио је Јелашић, да ти подаци буду доступни клијентима пре закључења уговора о кредиту, као и да за постојеће кредите обавештавају дужнике о изменама које морају да буду у складу са уговором. То подразумева бесплатно обавештење о промени камате са образложењем и информацију о стању кредита.

Ретроактивно повећање каматних стопа које није предвиђено уговором, на шта се клијенти жале НБС, супротно је доброј, фер и јавној банкарској пракси, рекао је гувернер. НБС сматра да је то, зависно од уговора, незаконито.

– Изговор банака за повећање марже на одобрене кредите због повећања премије ризика је неприхватљив– нагласио је Јелашић.

Гувернер очекује да банке уваже препоруку НБС и промене одлуку о повећању маржи, а на основу тога и повећање камата на раније уговорене кредите.

Народна банка ће, како је нагласио, и убудуће тумачити пословну политику банака и објављивати које банке ретроактивно мењају марже. Централна банка ће подржaвати грађане у евентуалном судском спору за обештећење због незаконитог подизања камата и мењања услова отплате кредита, потврдио је гувернер.

Б. Думић

-----------------------------------------------------

Тешко испунити услове ММФ-а

По оцени гувернера, биће веома тешко испунити критеријуме МMФ-а из кредитног аранжмана који се односе на дефицит буџета у првом полугодишту ове године. То ће бити, додао је, међу главним темама у разговорима са мисијом ММФ-а у Београду крајем августа.

Ако буџетски дефицит буде већи него што је договорено са ММФ-ом то, према речима гувернера, значи да неће моћи да се аутоматски повлачи друга транша кредита одобреног у мају у износу три милијарде динара. Прва транша кредита ММФ-а, у вредности од 788 милиона евра, повучена је крајем маја, а до краја године, како је планирано, требало би да се уплате још две рате.

Неиспуњавање једног од услова из кредитног аранжмана Србије са ММФ-ом, како је нагласио, повлачи преиспитивање макроекономске политике. Услов ММФ-а који се односи на износ девизних резерви биће испуњен, јер НБС, како је рекао, последњих месеци не интервенише на девизном тржишту.

---------------------------------------------------------------

Инфлација под контролом

Гувернер до краја јуна очекује постепено опадање међугодишње стопе инфлације и приближавање циљаној доњој граници (7,9 одсто). У трећем тромесечју ове године очекује се знатан пад укупне инфлације, на 0,4 одсто, а на успоравање највише ће утицати пад цена пољопривредних производа и успоравање раста регулисаних цена. Гувернер је напоменуо и да ефекти замрзавања зарада и пензија до краја 2010. значе њихово реално смањење за око 12 одсто уколико инфлација буде по плану. а у случају њеног повећања пад куповне моћи биће још већи.