Svest o podneblju

Šta je to globalizacija kulture i umetnosti? Virus, vremenska nepogoda, program za neku novu uravnilovku? Volela bih da mogu sa podsmehom da uzvratim, ali ne mogu, jer taj termin podseća odviše na isključive pravilnike totalitarnih režima iz nedavnog dvadesetog veka! Umetnost vredna pažnje, a i umetnik, u principu ne nastaju po despotskoj ili tutorskoj naredbi, već samo u slobodnim društvima koja brinu o svom kulturnom nasleđu i naslednicima i gde je princip samopoštovanja i samosvesti osnova da raznorodne ličnosti umetnika ostvare uvek nove sadržaje i vrednosti.
Svetska istorija nam je pokazala da svaka umetnost kao kulturno nasleđe jedne nacije (naroda, plemena...) može biti obeležje i duhovni sadržaj jedne epohe, a da isto tako, posedujući univerzalne kodove, biva da je usvojeni i obnavljani deo u nekom drugom civilizacijskom trenutku.

Upravo je ta autentičnost, različitost, vrednost po sebi i ključ je za otvaranje novih duhovnih prostora. Ona možda može da se uniformiše besvesnim reprodukovanjem i tehnokratijom, ali ne može da preživi bez večne tajne o ljudskoj posebnosti i njenom značenju, a sa tim ni bez svesti o nacionalnim.

Mislim da francuska kultura i umetnost ne strahuju nimalo od gubitka svog nacionalnog obeležja, jer su svesni tog kulturnog nasleđa i uticaja koje je ono imalo na druge. Istovremeno su spremni i otvoreni da prihvate i pridošle umetnike (i ja sam jedna od njih) verovatno što u toj razmeni i uzajamnom uticaju postoji već "prepoznavanje" onoga što se može ostvariti, ali je uvek potrebno vreme koliko i za bilo kog njihovog umetnika koji iznalazi, donosi nešto novo.

Srpska kultura je nesumnjivo sastavni deo evropske; podjednako je bogata istorijskim nasleđem, a civilizacijski značajna upravo po pamćenju, što je odlika i evropske. U njoj smo i do sada učestvovali, pa ne treba da strepimo ukoliko ne postanemo puki imitatori i ne zaboravimo svoja i do sada svuda prepoznatljiva svojstva darovitosti – amalgam podneblja i duše.

Ljubica Mrkalj, slikarka