Amerika ima preča posla od Bosne

Kancelarija visokog međunarodnog predstavnika je u prošlosti „namerno netačno interpretirala Dejtonski sporazum” i „direktno ili posredno kontrolisala donošenje odluka, ignorisala ishod izbora” u Bosni- ocenjuju autori. Tako je „Bosna bila pretvorena u poslednju autoritativnu državu Balkana” i mnogi njeni sadašnji problemi su „rezultat zloupotrebe vlasti”.

Sada su, pak, politički lideri pokrenuli „istinski proces pregovaranja, zasnovan na kompromisu i dobroj volji” koji „SAD i EU treba da podrže”

Prekid tog toka, mogao bi da podstakne nade radikalnih i nepomirljivih bosanskih političara da će rešenje koje im odgovara nametnuti SAD i nekoliko drugih sila”. Neumesan pristup SAD „sigurno bi zaoštrio političke sukobe i podrio nedavno postignuti konsenzus za očuvanje jedinstvene države”.

Povećavanje uloga i uticaja, Ameriku bi moglo da dovede do situacije da „kredibilitet” očuva „neposrednom ili posrednom upotrebom sile…čak da ponovo rasporedi svoje trupe u regionu”. Rast sopstvene uloge na račun partnera, uz prateće zaplete, pogoršao bi joj odnose sa EU, a potez SAD osporila bi i Rusija- misle autori. Napominju i da bi takav razvoj situacije protivrečio dosad uloženim naporima Obamine administracije da popravi odnose i sa EU i s Rusijom.

Osnovna poruka autora je da Amerika „ima preča posla” nego da preuzima kurs Bosne u svoje ruke, gde bi posledice povećavanja aranžmana odavde mogle da budu kotraproduktive, Takođe- da je Bosna na novom putu, gde u glavnim ulogama za „dovršenje poslova” treba da ostanu lokalni lideri i EU ka čijem članstvu teže.

Bajnder, dr Majer i Kesić će ovakvim napisom doprineti vašingtonskoj polemici. A završavaju ga porukom da zahtevi za veće učešće SAD u Bosni i Balkanu u celini „treba da bude temeljno ispitani” i da „ne treba raditi išta tek da bi se reklo kako se nešto radi” – zaključuju svoju analizu Bajdner, Majer i Kesić.

Na našu molbu da donekle precizira iznete stavove i odgovori na pitanje - šta bi moglo da se očekuje od pristupa administracije Baraka Obame Bosni i Balkanu, jedan od autore ove analize, Obrad Kesić nam je rekao da je veoma zadovoljan politikom nove administracije SAD koja se sve više definiše, jer se prvi put posle Dejtonskog sporazuma 1995. daje prava šansa za opstanak BiH.

Navedenu ocenu, Kesić je obrazložio činjenicom da su vašingtonski zvaničnici „u poslednje tri nedelje dali tri jasna odgovora”: 1. „Potpredsednik Džozef Bajden je u Sarajevu jasno rekao da entiteti nisu prepreka ulasku Bosne u EU, čime je s s visokog nivoa poručeno da se ne dovodi u pitanje republika Srpska, da je ona realnost, deo Dejtonskog sporazuma i da to mora da se poštuje” 2. Poručeno je, takođe, da „rešenje za bolje funkcionisanje države BiH moraju da se nađu, prvenstveno, u pregovorima lokalnih političara, što znači da neće biti nametanja sa strane 3. Amerika je potvrdila da i dalje podržava liderstvo EU u Bosni.

U napisu trojice analitičara pomenuto je da „pojedinci i organizacije” traže promenu kursa Obamine administracije prema BiH, a Kesić kaže da su to „pojedine nevladine organizacije i pojedinci, skupovi ljudi koji su bili vrlo aktivni 1990-ih u podršci Muslimanima u Bosni a potom i lobirali za nezavisno Kosovo”. Pokušali su, dodaje, i „da utiču na članove sadašnje administracije, takođe aktivne u prošloj deceniji, ali sva je sreća da ipak ova administracija želi da politiku prema Balkanu vodi s novom perspektivom, i da iskreno kaže da ima niz prioriteta, mnogo važnijih od balkanskih pitanja”.

Povod za analizu, koju su sačinili Bajnder, dr Majer i on, bio je „da se da odgovor učestalim tribinama, na koje nisu pozivani oni koji drugačije misle, odakle je preporučivano da Amerika treba da se više angažuje u Bosni, da bude lider i da se žešće suprotstavi srpskom nacionalizmu, pa i da se postave novi uslovi Srbiji za ulazak u EU”. Zagovornici takvog pristupa su najveće nezadovoljstvo iskazivali zbog „meke politike EU prema Srbima, prvenstveno u Bosni a onda i u Srbiji, i tražili da se ponovo primeni politika, slična onoj iz 1990-ih, po kojoj sa Srbima može da se razgovara samo vršenjem pritisaka i uslovljavanjima”- kaže Kesić.

Prenoseći utiske iz nedavnog boravka u Bosni, on kaže da se, posle Bajdenove posete, među ljudima u Republici Srpskoj „oseća veća sigurnost jer se došlo do tačke na kojoj joj se opstanak ne dovodi u pitanje”. Ali, nastavlja, „poprilično je i skepse, jer znaju da je bivalo da međunarodna zajednica, pogotovu Amerika, jedno priča a drugo radi”.

Ujedno se među političarima BiH „sve više uvažava realnost da niko sa strane neće nametati rešenja koja odgovaraju samo jednoj strani”. Pa da će „morati da se dogovore, da naprave kompromis”.

M. Pantelić