Sumrak blogova

Jedan mali, intimni spektakl koji se dogodio početkom januara, a čiji su akteri dvoje poznatih blogera, Aurora Borealis i Blogowski, uneo je kratkotrajnu ali burnu životnost u blogersku ravnodnevnicu. Neprimećen van blogerskih krugova, „spektakl” se sastojao u „vođenju privatnog života” (nezgrapno, znam, ali bi još nesuvislije bilo reći „vođenju ljubavi”) preko mikro-bloging platforme „Tviter” (u prevodu cvrkut,koji prenosi besplatne poruke do 140 karaktera,nastao 2006. godine). Sve se događalo tokom praznične noći, u virtuelizovanom Novom Sadu, uz prisutnost onlajn „kibicera”. Taj lifestreaming događaj između dvoje ljudi koji su svoj privatni život „pustili” onlajn, zanemarujući njegovu efemernost, simbolično je označio niz blogerskih tokova, u svetu ali i u Srbiji.

Već izvesno vreme pronošena priča o odumiranju bloga (naravno, besmislena), kroz dogovoreni (ili, pak, spontani, svejedno) „razgovorni spektakl” dvoje u zajednici cenjenih blogera, dobila je nastavak u ovom svojevrsnom nagoveštaju evoluiranja današnjih oblika bloga u ubrzane i stratifikovane forme. Blog se suočio s dva neprijatelja: s banalizacijom kroz omasovljenje i s tzv. Danbarovim brojem (po britanskom antropologu Robinu Danbaru, koji je 1992. godine ustanovio da jedan čovek može imati samo oko 150 društvenih kontakata vrednih te reči).

Jednostavnije, zar je iko mislio da ti milioni blogera širom sveta, zaista, imaju da kažu ono što bi drugi želeli da čitaju? Tako se blog suočio s gomilom i dosadom i potonuo u samodovoljnost. Dvoje blogera su to osetili i pronašli nove prostore komunikacije, putem „Tvitera”.

Početak aprila im je doneo potvrdu intuicije (ili znanja, opet, svejedno). „Gugl” se uključio u konkurenciju za kupovinu pomenutog servisa „Tviter”(Twitter) i nesumnjivo će pronaći načine komercijalizacije, pre svega, kroz naplatu profesionalne (korporacijske) komunikacije.

Drugim rečima, „Tviter” je na putu da postane još jedan oblik poslovne komunikacije u realnom vremenu, samim tim i deo poslovnih i marketinških strategija. „Ljubavne operete” su neminovni folklor u razvoju novih oblika blogovanja, zaobilazeći dosadašnju brbljivost i ispraznost.

Vredni pažnje su i drugi oblici blogovanja unutar zatvorenih grupa, bez obzira iz kog segmenta poslovanja ili življenja. Možda bi se ta nova faza mogla podvesti pod pojam simbolični shvaćenog RSS-a (RealySimpleSyndication) ili tehnologije deljenja sadržaja. U širem smislu, proces je nezaustavljiv, od Interneta kao medija, do Interneta kao oblika kulture. Kao što je jedan srpski bloger napisao, „Internet se živi”, lapidarno izražavajući poriv da Internet postane više atribut življenja, a manje prenosilac poruka.

Genijalni slikar Paul Kle je 1922. naslikao sliku „The Twittering Machine” na kojoj mehaničke ptičice izvijaju svoj glas iznad svih rugoba ovog sveta. Suptilna „akcija” dvoje blogera kao da nagovešćuje taj cvrkut iznad banalnih vremena i zagušljivih prostora, iako se iz pozadine već pojavljuje beskrajno moćni „Gugl” s hrpama novca u džepovima.

Ipak, „meni je...najdraži početak...”, kao što je Arsen pevao u „Ines”...