Uneti demokratiju u MMF

Dobri ekonomski pokazatelji i socijalna inkluzija doprineli su sve većem bogatstvu Brazila, a samim tim i jačanju njegovog uticaja u svetu, kaže ambasador ove južnoameričke države u Beogradu Dante Koeljo de Lima. Uz mere štednje i velike devizne rezerve – oko dvesta milijardi dolara – vlada u Braziliji uspela da je donekle ublaži posledice ekonomske krize koja je najviše pogodila izvozne grane industrije. „Socijalna politika naše vlade pomaže u stvaranju većeg potrošačkog tržišta. Milioni ljudi koji su donedavno živeli u siromaštvu sada pripadaju srednjoj klasi i oni doprinose većoj potrošnji, čime se smanjuju posledice ekonomske krize”, objašnjava ambasador.

Jedna od specifičnosti Brazila je i to što ne zavisi od fosilnih goriva. Koliko to doprinosi ulozi vaše države u svetu?

Nedavno smo otkrili velike količine nafte u nalazištima u okeanu, a energetski smo nezavisni praktično još od sedamdesetih godina, posle naftne krize kada smo morali da trošimo 40 odsto prihoda od izvoza da bismo plaćali naftu. Tada smo bili primorani da tražimo alternative, tako da je danas glavno pogonsko gorivo etanol koji se dobija od šećerne trske. Devedeset odsto novih automobila proizvedenih u Brazilu ima hibridne motore, što znači da mogu da koriste ili naftne derivate ili etanol.

Hoće li Brazil koristiti to svoje iskustvo s obnovljivim izvorima energije da učvrsti svoju globalnu poziciju u toj oblasti?

Mi smo tu u prednosti u odnosu na SAD, na primer, jer etanol dobijamo od šećerne trske, a SAD moraju da za to koriste kukuruz, što može da ugrozi proizvodnju hrane. U Brazilu se svega jedan do dva odsto poljoprivrednog zemljišta koristi za šećernu trsku od koje se dobija etanol, pa proizvodnja hrane – u čemu smo takođe svetski lider – nije ni najmanje ugrožena.

Da li je plan vaše vlade da zatraži stalno mesto u Savetu bezbednosti?

To je realnost i mislim da se većina država slaže da se Ujedinjene nacija moraju reformisati, pošto je struktura svetske organizacije stvorena odmah posle Drugog svetskog rata, kada je situacija bila mnogo drugačija nego danas. Zato UN treba reformisati, a naročito Savet bezbednosti čiji bismo stalni član želeli da budemo. Brazil ima sve razloge da bude član, jer smo sve jača ekonomska sila, a politički postajemo sve uticajniji, ne samo u našem regionu, Latinskoj Americi, već i šire. Naše iskustvo kao jedne od najvećih demokratskih država može svakako koristiti Savetu bezbednosti. I ministru Vuku Jeremiću sam rekao da je Savet bezbednosti u odlučivanju o Kosovu u sadašnjem sastavu bio blokiran, a da je Brazil u ovom trenutku stalni član Saveta bezbednosti to se ne bi dogodilo. Brazil zato nije ni priznao Kosovo, jer je proglašenje nezavisnosti u suprotnosti sa osnovnim idejama Ujedinjenih nacija.

Kakav je stav Brazila o BRIK-u? Da li želite da on postane formalna organizacija?

Doskora je BRIK bio samo ideja i termin jednog ekonomiste, ali sada se radi na tome da on dobije konkretan oblik, čak i u političkom smislu. Ove četiri zemlje predstavljaju oko polovine svetskog stanovništva, a stvaraju petinu svetskog bogatstva i mislimo da pre svega treba stvoriti novi svetski finansijski sistem koji bi odslikavao trenutnu stvarnost. Glasačka prava u Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu treba demokratizovati, tako da zemlje kao što su Brazil ili Indija dobiju više uticaja.

Brazil je jedina članica BRIK-a koja nije nuklearna sila. Da li je jačanje vojnih snaga jedan od prioriteta vaše vlade?

Ne bih rekao da je prioritet, ali mirovna upotreba nuklearne energije jeste jedan od prioriteta, u čemu blisko sarađujemo s Argentinom. Mi nemamo neprijatelje u regionu, pa je i u ustavu zapisano da je Brazil za regionalnu integraciju. Shvatamo značaj nuklearne energije, ali ne za vojnu upotrebu.