Унети демократију у ММФ

Добри економски показатељи и социјална инклузија допринели су све већем богатству Бразила, а самим тим и јачању његовог утицаја у свету, каже амбасадор ове јужноамеричке државе у Београду Данте Коељо де Лима. Уз мере штедње и велике девизне резерве – око двеста милијарди долара – влада у Бразилији успела да је донекле ублажи последице економске кризе која је највише погодила извозне гране индустрије. „Социјална политика наше владе помаже у стварању већег потрошачког тржишта. Милиони људи који су донедавно живели у сиромаштву сада припадају средњој класи и они доприносе већој потрошњи, чиме се смањују последице економске кризе”, објашњава амбасадор.

Једна од специфичности Бразила је и то што не зависи од фосилних горива. Колико то доприноси улози ваше државе у свету?

Недавно смо открили велике количине нафте у налазиштима у океану, а енергетски смо независни практично још од седамдесетих година, после нафтне кризе када смо морали да трошимо 40 одсто прихода од извоза да бисмо плаћали нафту. Тада смо били приморани да тражимо алтернативе, тако да је данас главно погонско гориво етанол који се добија од шећерне трске. Деведесет одсто нових аутомобила произведених у Бразилу има хибридне моторе, што значи да могу да користе или нафтне деривате или етанол.

Хоће ли Бразил користити то своје искуство с обновљивим изворима енергије да учврсти своју глобалну позицију у тој области?

Ми смо ту у предности у односу на САД, на пример, јер етанол добијамо од шећерне трске, а САД морају да за то користе кукуруз, што може да угрози производњу хране. У Бразилу се свега један до два одсто пољопривредног земљишта користи за шећерну трску од које се добија етанол, па производња хране – у чему смо такође светски лидер – није ни најмање угрожена.

Да ли је план ваше владе да затражи стално место у Савету безбедности?

То је реалност и мислим да се већина држава слаже да се Уједињене нација морају реформисати, пошто је структура светске организације створена одмах после Другог светског рата, када је ситуација била много другачија него данас. Зато УН треба реформисати, а нарочито Савет безбедности чији бисмо стални члан желели да будемо. Бразил има све разлоге да буде члан, јер смо све јача економска сила, а политички постајемо све утицајнији, не само у нашем региону, Латинској Америци, већ и шире. Наше искуство као једне од највећих демократских држава може свакако користити Савету безбедности. И министру Вуку Јеремићу сам рекао да је Савет безбедности у одлучивању о Косову у садашњем саставу био блокиран, а да је Бразил у овом тренутку стални члан Савета безбедности то се не би догодило. Бразил зато није ни признао Косово, јер је проглашење независности у супротности са основним идејама Уједињених нација.

Какав је став Бразила о БРИК-у? Да ли желите да он постане формална организација?

Доскора је БРИК био само идеја и термин једног економисте, али сада се ради на томе да он добије конкретан облик, чак и у политичком смислу. Ове четири земље представљају око половине светског становништва, а стварају петину светског богатства и мислимо да пре свега треба створити нови светски финансијски систем који би одсликавао тренутну стварност. Гласачка права у Светској банци и Међународном монетарном фонду треба демократизовати, тако да земље као што су Бразил или Индија добију више утицаја.

Бразил је једина чланица БРИК-а која није нуклеарна сила. Да ли је јачање војних снага један од приоритета ваше владе?

Не бих рекао да је приоритет, али мировна употреба нуклеарне енергије јесте један од приоритета, у чему блиско сарађујемо с Аргентином. Ми немамо непријатеље у региону, па је и у уставу записано да је Бразил за регионалну интеграцију. Схватамо значај нуклеарне енергије, али не за војну употребу.