Tiho umiranje kneževog dvora

Gornji Milanovac – Konak kneza Miloša u Gornjoj Crnući pre desetak godina proglašen je spomenikom od izuzetnog značaja. U drugoj deceniji 19. veka je nazivan dvorom; iz njega je knez upravljao ustankom i narodom i sakupljao porez, pa su istoričari Crnuću sa Miloševom kućom smatrali prestonicom Kneževine Srbije od 1815. do preseljenja u Kragujevac, 1818. godine.

Međutim, zub vremena za to ili ne zna ili ne haje, pa je konak godinama u tihom umiranju.

– Šindra (hrastova pokrivka) poslednji put je zamenjena pre 33 godine i uveliko je trula, propušta kišu i vodu pri topljenju snega. Zemljani pod je zbog toga katkad u blatu. Vlaga ugrožava kneževe portrete, sliku Drugog ustanka, nameštaj i druge predmete koji dočaravaju Miloševo doba i, ako se nešto uskoro ne preduzme, pašće i krov. Šteta jer imamo česte posete đačkih ekskurzija i hodočasnika koji dolaze u manastir Vraćevšnica – priča nam Desanka Marinković u čijem dvorištu je konak.

Desankin sin Dobrivoje je najčešći domaćin posetiocima. A kad je on odsutan, onda ulogu „kustosa“ preuzima majka Desa, rođena 1924. godine. Za taj trud Marinkovići od Muzeja rudničko-takovskog kraja imaju godišnji paušal od 40.000 dinara, a te se pare potroše na kafice i rakijice kojima obavezno dočekuju goste koji fotografišu konak i sebe pored njega.

– Glavni problem za trajno rešenje je sadašnja lokacija. Konak je na privatnom imanju, kraj njega su Marinkovića kuća, štala i svinjac, što nije baš primereno za spomenik od izuzetnog značaja. Potrebno je ili da se premesti na drugo mesto ili da se domaćinstvo preseli. Nisam za skorašnju ideju da se konak premesti u Takovo, treba da ostane u ambijentu u kojem je i nastao. Sve je u rukama Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji smo obaveštavali više puta u kakvom je stanju – kaže Borisav Čeliković, direktor Muzeja u Gornjem Milanovcu.

O inicijativi da se Miloševa kuća premesti 25 kilometara zapadno, u Takovo, mesto gde je ustanak podignut, gde je Takovski grm i spomenici knezu Milošu i ustanicima, gde je i Muzej Drugog srpskog ustanka, govorio nam je Mihailo Vučetić, predsednik Skupštine opštine. U Takovu će se, za obeležavanje dvestote godišnjice Drugog srpskog ustanka, obnoviti i dvorac kralja Aleksandra i kraljice Drage, sagrađen 1901, a nestao u požaru 1916. godine. Tako bi se na jednom mestu našla većina onog što se odnosi na ustanak i dinastiju Obrenovića.

Bilo kako bilo, „prezentacija prvog dvora i prve prestonice obnovljene Srbije, i pored izvedenih konzervatorskih radova, ne može služiti na ponos naraštaju, a još manje konzervatorskoj profesiji“, napisao je B. Krstanović u „Glasniku DKS”, 2001. godine. Osam godina kasnije, stanje je još gore. Da li je u pravu Milan Brajović, etnolog-kustos u milanovačkom muzeju, kad ističe da je „sve u rukama političara i da se jedino njima treba obraćati“?