Napadi NBS ispod svakog nivoa

Neprimereno je da se Narodna banka Srbije za neki problem u otplati kredita banaka prvo obraća medijima, a tek posle Udruženju banaka i samim bankama. Ovako je juče generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić reagovao na „prozivku” guvernera NBS Radovana Jelašića koji je optužio neke poslovne banke da ne poštuju ugovore o kreditima sa pojedinim klijentima.

– Banke moraju da poštuju sve što piše u ugovoru, a ukoliko su uradile nešto što nije predviđeno ugovorom, moraće to da promene dobrovoljno ili prinudno. Od poslovne politike svake banke zavisi da li će iskoristiti pravo da primeni sve ono što je predviđeno ugovorom, odnosno da li će podizati marže ili će odustati od toga da ne bi ugrozile svoj rejting na tržištu. Udruženje banaka ne može da menja niti da se meša u poslovnu politiku – istakao je Dugalić.

Dugalić je naglasio da su banke bile prinuđene da podižu marže jer im je sve teže da nađu novac i dobre dugoročne kredite, tako da su morale da se zadužuju kratkoročno.

– Najava NBS o objavljivanju liste banaka koje povećavaju marže na kredite i sama institucija crnih lista je ispod svakog nivoa. Nikada se u istoriji centralne banke nije dogodilo da podstiče građane da tuže banke, a da će ih ona u tome podržati. Narodna banka ima najšira ovlašćenja od svih centralnih banaka u Evropi i sve mehanizme da i te kako kažnjava banke. Dakle, ako je neka banka kršila propise, zašto je nije kaznila? – istakao je Dugalić.

Dugalić tvrdi da Udruženje banaka nije zvanično dobilo obaveštenje o merama koje će NBS primenjivati od septembra iako je za to, kako kaže, guverner pitan.

Prošle godine banke su zaključile 2,35 miliona ugovora sa građanima, dok je NBS dobila samo 380 prigovora na rad banaka, od čega je 240 proglašeno opravdanim. Da li je toliki broj propusta dovoljan da zaseni sve potpisane ugovore, upitao je generalni sekretar asocijacije banaka.

Kada se zadužuju građani ne obraćaju pažnju na navedene uslove, ocenio je Dugalić i apelovao da pažljivo čitaju ugovore i da se raspitaju o svim uslovima koji su u njima navedeni.

– Udruženje banaka je sa NBS pripremalo kodeks ponašanja banaka koji je predvideo i ombudsman. Kada su banke počele da ga potpisuju, Narodna banka se opredelila za drugo rešenje i otvorila kol centar da se njoj žale građani – rekao je Dugalić.

Inače, u Udruženju banaka juče su predstavljeni najnoviji podaci o zaduženosti privrede i građana. Zaduženost preduzeća u maju porasla je oko tri odsto, a građani su se ukupno zadužili u bankama 394,7 milijardi dinara što je pad od 0,2 odsto u odnosu na april, mada je od početka godine njihova zaduženost povećana za 3,7 odsto.

Dugalić smatra da više odobrenih kredita preduzećima ukazuje na oživljavanje privredne aktivnosti.

Kašnjenje građana i preduzeća u otplati kredita od početka godine, kako pokazuju podaci Kreditnog biroa, u blagom je porastu. Docnja u vraćanju kredita kod preduzeća povećana je od početka godine sa 6,3 na 9,4 odsto, kod preduzetnika sa 2,4 na četiri odsto, a građana sa 1,5 na 2,4 odsto.

– Teško se može očekivati da kamate na kredite uskoro počnu da padaju jer za to moraju da se steknu uslovi – smanjenje obavezne rezerve, niska inflacija i manja rizičnost zemlje. Na smanjenje kamata neće uticati ni niža referentna kamatna stopa jer to nije presudan faktor koji utiče na njihovo kretanje iako može biti „dobar signal”. Smanjenje osnovne kamate utiče na dinarske kredite, kojih inače ima najmanje, zaključio je Dugalić.

B. Dumić