Напади НБС испод сваког нивоа

Непримерено је да се Народна банка Србије зa неки проблем у отплати кредита банака прво обраћа медијима, а тек после Удружењу банака и самим банкама. Овако је јуче генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић реаговао на „прозивку” гувернера НБС Радована Јелашића који је оптужио неке пословне банке да не поштују уговоре о кредитима са појединим клијентима.

– Банке морају да поштују све што пише у уговору, а уколико су урадиле нешто што није предвиђено уговором, мораће то да промене добровољно или принудно. Од пословне политике сваке банке зависи да ли ће искористити право да примени све оно што је предвиђено уговором, односно да ли ће подизати марже или ће одустати од тога да не би угрозиле свој рејтинг на тржишту. Удружење банака не може да мења нити да се меша у пословну политику – истакао је Дугалић.

Дугалић је нагласио да су банке биле принуђене да подижу марже јер им је све теже да нађу новац и добре дугорочне кредите, тако да су морале да се задужују краткорочно.

– Најава НБС о објављивању листе банака које повећавају марже на кредите и сама институција црних листа је испод сваког нивоа. Никада се у историји централне банке није догодило да подстиче грађане да туже банке, а да ће их она у томе подржати. Народна банка има најшира овлашћења од свих централних банака у Европи и све механизме да и те како кажњава банке. Дакле, ако је нека банка кршила прописе, зашто је није казнила? – истакао је Дугалић.

Дугалић тврди да Удружење банака није званично добило обавештење о мерама које ће НБС примењивати од септембра иако је за то, како каже, гувернер питан.

Прошле године банке су закључиле 2,35 милиона уговора са грађанима, док је НБС добила само 380 приговора на рад банака, од чега је 240 проглашено оправданим. Да ли је толики број пропуста довољан да засени све потписане уговоре, упитао је генерални секретар асоцијације банака.

Када се задужују грађани не обраћају пажњу на наведене услове, оценио је Дугалић и апеловао да пажљиво читају уговоре и да се распитају о свим условима који су у њима наведени.

– Удружење банака је са НБС припремало кодекс понашања банака који је предвидео и омбудсман. Када су банке почеле да га потписују, Народна банка се определила за друго решење и отворила кол центар да се њој жале грађани – рекао је Дугалић.

Иначе, у Удружењу банака јуче су представљени најновији подаци о задужености привреде и грађана. Задуженост предузећа у мају порасла је око три одсто, а грађани су се укупно задужили у банкама 394,7 милијарди динара што је пад од 0,2 одсто у односу на април, мада је од почетка године њихова задуженост повећана за 3,7 одсто.

Дугалић сматра да више одобрених кредита предузећима указује на оживљавање привредне активности.

Кашњење грађана и предузећа у отплати кредита од почетка године, како показују подаци Кредитног бироа, у благом је порасту. Доцња у враћању кредита код предузећа повећана је од почетка године са 6,3 на 9,4 одсто, код предузетника са 2,4 на четири одсто, а грађана са 1,5 на 2,4 одсто.

– Тешко се може очекивати да камате на кредите ускоро почну да падају јер за то морају да се стекну услови – смањење обавезне резерве, ниска инфлација и мања ризичност земље. На смањење камата неће утицати ни нижа референтна каматна стопа јер то није пресудан фактор који утиче на њихово кретање иако може бити „добар сигнал”. Смањење основне камате утиче на динарске кредите, којих иначе има најмање, закључио је Дугалић.

Б. Думић