„Lala” oživljava Veliki bački kanal

Novi Sad, Zrenjanin – Na Velikom bačkom kanalu demonstriran je rad impozantnog plovnog bagera za čišćenje kanalske mreže u Vojvodini koji je već dobio ime „Lala”. Novi bager poseduje modernu opremu za kopanje i vađenje mulja sa šest metara dubine, a „Vode Vojvodine“ su ga za 650.000 evra kupile od poznatog holandskog proizvođača IHC, koji je višegodišnji partner ovog vodoprivrednog preduzeća.

To je, prema rečima direktora „Voda Vojvodine“ Atile Salvaija, prelomni poduhvat u čišćenju kanalske mreže u Vojvodini, a posebno žile kucavice – Velikog bačkog kanala.

– Sa postojećom opremom i projektom koji se realizuje u više faza, sada smo u prilici da realizujemo onu najsloženiju – odmuljavanje Velikog bačkog kanala. Najzad smo osposobljeni da tokom godine iz kanala vadimo više mulja nego što se nataloži. Rezultati će biti brzo vidljivi. Ukupna investicija u čišćenje Velikog bačkog kanala iznosi 45 miliona evra, od toga dva miliona evra je obezbedila Holandija, a 18,5 miliona evra koristimo iz investicionih fondova. U projektu finansijski učestvuju i Pokrajina, Republika i lokalne samouprave – kaže Atila Salvai.

Veliki bački kanal je vekovima bio značajan za našu žitnicu za vodeni saobraćaj i navodnjavanje, odnosno odvodnjavanje, ali je u poslednjih nekoliko decenija, umesto da se koriste njegove prednosti, postao jedna od najcrnjih ekoloških tačaka u Evropi i predstavlja izvor mogućih zdravstvenih problema za oko stotinu hiljada ljudi koji žive u naseljima uz ovaj kanal.

Zbog toga je, reklo bi se u poslednji čas, i započet veliki poduhvat njegovog čišćenja i stavljanja u funkciju poljoprivrede i saobraćaja. U naredne tri do četiri godine, kako je na demonstraciji plovnog bagera najavio predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić, Veliki bački kanal će biti doveden u takvo stanje u kakvom se nalazio pre više od 200 godina. To će biti ostvareno zahvaljujući saradnji sa vladom Holandije, vladom Norveške, evropskim fondovima, Vladom Srbije i lokalnim samoupravama Kule i Vrbasa.

Ministar poljoprivrede dr Saša Dragin kaže za „Politiku“ da se intenzivnim čišćenjem kanala ponovo ulazi u dobra vremena srpske vodoprivrede kada je u ovoj oblasti više građeno nego što je propadalo. To je, prema njegovim rečima, početak velikog preokreta u ovoj oblasti koji će omogućiti bolje navodnjavanje koje postaje primarna potreba u proizvodnji hrane zbog već nastupajućih klimatskih promena. Dragin u tom kontekstu posebno ukazuje na značaj skorog donošenja novog zakona o vodama, koji će definisati izvore finansiranja kanalske mreže i sistema za navodnjavanje.

– U Banatu kanala ima dovoljno, a problem je u tome što danas ne možemo da održavamo ono što je vekovima građeno. Najmanje deset godina nema nikakvih investicija, a kada je reč o propisanim standardima u održavanju kanalske mreže, oni se u Vojvodini ispunjavaju tek do 50 odsto, a u Banatu i manje – kaže Samuel Kolar, direktor zrenjaninskog vodoprivrednog preduzeća „Srednji Banat“ koje održava najgušću kanalsku mrežu u Vojvodini.

Prema njegovim rečima, veštački vodotoci koji su izgrađeni da bi se isušilo vojvođansko tlo i da bi se ovo područje obezbedilo od poplava sve se lošije održavaju. Zbog nedostatka novca za izmuljavanje, čišćenje kanala je do sada obavljano otprilike na svakih 15 godina, a trebalo bi jednom u pet godina. Banat je najviše ugrožen zbog nepovoljne (niže) konfiguracije zemljišta u odnosu na susednu Rumuniju.

Inženjer Kolar upozorava da su u Vojvodini u isušivanje tla i stvaranje plodnih površina i za odbranu od poplava uloženi ogroman rad i sredstva, a danas je zbog krize dovedeno pod znak pitanja održavanje celog sistema. Ova godina je kritična jer je zbog besparice predviđeno da se u ove svrhe izdvoji tek 22 odsto od potrebnog novca. Otežavajuća okolnost je što se održavanje kanala finansira, uglavnom, sredstvima poljoprivrede, a ratari tradicionalno nemaju novca.

– Šteta je što se voda iz kanala više ne koristi za zalivanje i što, kao u naprednom svetu, nemamo dve žetve godišnje. Tada bi bilo više novca i za odvodnjavanje i za navodnjavanje i kanali bi bili mnogo bolje iskorišćeni. Ovako, uprkos savremenoj mehanizaciji, kod nas se, kad je reč o zalivanju, tek minimalno koriste kapaciteti koji su građeni kroz vekove i uz težak fizički rad. Nadamo se, međutim, da će se obećanja naših političara obistiniti – ističe Samuel Kolar.