„Лала” оживљава Велики бачки канал

Нови Сад, Зрењанин – На Великом бачком каналу демонстриран је рад импозантног пловног багера за чишћење каналске мреже у Војводини који је већ добио име „Лала”. Нови багер поседује модерну опрему за копање и вађење муља са шест метара дубине, а „Воде Војводине“ су га за 650.000 евра купиле од познатог холандског произвођача ИХЦ, који је вишегодишњи партнер овог водопривредног предузећа.

То је, према речима директора „Вода Војводине“ Атиле Салваија, преломни подухват у чишћењу каналске мреже у Војводини, а посебно жиле куцавице – Великог бачког канала.

– Са постојећом опремом и пројектом који се реализује у више фаза, сада смо у прилици да реализујемо ону најсложенију – одмуљавање Великог бачког канала. Најзад смо оспособљени да током године из канала вадимо више муља него што се наталожи. Резултати ће бити брзо видљиви. Укупна инвестиција у чишћење Великог бачког канала износи 45 милиона евра, од тога два милиона евра је обезбедила Холандија, а 18,5 милиона евра користимо из инвестиционих фондова. У пројекту финансијски учествују и Покрајина, Република и локалне самоуправе – каже Атила Салваи.

Велики бачки канал је вековима био значајан за нашу житницу за водени саобраћај и наводњавање, односно одводњавање, али је у последњих неколико деценија, уместо да се користе његове предности, постао једна од најцрњих еколошких тачака у Европи и представља извор могућих здравствених проблема за око стотину хиљада људи који живе у насељима уз овај канал.

Због тога је, рекло би се у последњи час, и започет велики подухват његовог чишћења и стављања у функцију пољопривреде и саобраћаја. У наредне три до четири године, како је на демонстрацији пловног багера најавио председник Извршног већа Бојан Пајтић, Велики бачки канал ће бити доведен у такво стање у каквом се налазио пре више од 200 година. То ће бити остварено захваљујући сарадњи са владом Холандије, владом Норвешке, европским фондовима, Владом Србије и локалним самоуправама Куле и Врбаса.

Министар пољопривреде др Саша Драгин каже за „Политику“ да се интензивним чишћењем канала поново улази у добра времена српске водопривреде када је у овој области више грађено него што је пропадало. То је, према његовим речима, почетак великог преокрета у овој области који ће омогућити боље наводњавање које постаје примарна потреба у производњи хране због већ наступајућих климатских промена. Драгин у том контексту посебно указује на значај скорог доношења новог закона о водама, који ће дефинисати изворе финансирања каналске мреже и система за наводњавање.

– У Банату канала има довољно, а проблем је у томе што данас не можемо да одржавамо оно што је вековима грађено. Најмање десет година нема никаквих инвестиција, а када је реч о прописаним стандардима у одржавању каналске мреже, они се у Војводини испуњавају тек до 50 одсто, а у Банату и мање – каже Самуел Колар, директор зрењанинског водопривредног предузећа „Средњи Банат“ које одржава најгушћу каналску мрежу у Војводини.

Према његовим речима, вештачки водотоци који су изграђени да би се исушило војвођанско тло и да би се ово подручје обезбедило од поплава све се лошије одржавају. Због недостатка новца за измуљавање, чишћење канала је до сада обављано отприлике на сваких 15 година, а требало би једном у пет година. Банат је највише угрожен због неповољне (ниже) конфигурације земљишта у односу на суседну Румунију.

Инжењер Колар упозорава да су у Војводини у исушивање тла и стварање плодних површина и за одбрану од поплава уложени огроман рад и средства, а данас је због кризе доведено под знак питања одржавање целог система. Ова година је критична јер је због беспарице предвиђено да се у ове сврхе издвоји тек 22 одсто од потребног новца. Отежавајућа околност је што се одржавање канала финансира, углавном, средствима пољопривреде, а ратари традиционално немају новца.

– Штета је што се вода из канала више не користи за заливање и што, као у напредном свету, немамо две жетве годишње. Тада би било више новца и за одводњавање и за наводњавање и канали би били много боље искоришћени. Овако, упркос савременој механизацији, код нас се, кад је реч о заливању, тек минимално користе капацитети који су грађени кроз векове и уз тежак физички рад. Надамо се, међутим, да ће се обећања наших политичара обистинити – истиче Самуел Колар.